Резолуција о Сребреници би на предлог Велике Британије 7. јула, четири дана пре обележавања двадесетогодишњице злочина у Сребренци, требало да усвоји Савет безбедности УН.
У нацрту резолуције, који има четири стране, 35 пута помиње се реч геноцид, а само три пута помирење.
У уводном делу се подсећа да је Хашки трибунал у пресуди генералу Радиславу Крстићу 19. априла 2004. констатовао да се у Сребреници десио геноцид и да је исту квалификацију за злочине у Сребреници дао и Међународни суд правде 26. фебруара 2007. Наводи се и да су „десетине хиљада жена, девојака, мушкараца и дечака жртве сексуалног насиља током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући и Сребреницу“.
У уводном делу о страдалим Србима нема ни слова, само начелно се помиње саосећање са свим жртвама.
Нацрт резолуције садржи 13 тачака:
1. Најоштрије се осуђује геноцид, сва кршења људских права и злоупотребе међународног хуманитарног права.
2. Најоштрије се осуђује геноцид у Сребреници.
3. Осуђује се свако порицање овог геноцида.
4. Изражава саосећање за жртве на свим странама у сукобу у Босни и Херцеговини, као и за њихове породице, и позивају државе-чланице да наставе да обезбеђују правду и дугорочну подршку преживелима, укључујући по потреби оне који су били жртве сексуалног насиља.
5. Позивају се државе да спрече геноцид и друге озбиљне злочине и да се боре против њих и потврђују се ставови завршног документа светског самита из 2005. године и одговорности за заштиту становништва од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности.
6. Позивају се државе које још нису ратификовале Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида или јој приступиле, да им то буде питање високог приоритета. Где је то потребно, треба да усвоје закон у националној скупштини како би испунили своје обавезе из те конвенције.
7. Поздрављају се напори на спровођењу истраге и процесуирању оптужених за геноцид у Сребренци, позивају се све државе да сарађују са Хашким трибуналом, Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале и Судом Босне и Херцеговине и тражи се од трибунала да заврши свој рад што је брже могуће.
8. Наглашава се суштински значај помирења које је засновано на дијалогу, прихватању дела из прошлости свих страна у сукобу и посвећености правди и подршци жртвама, као основи за јачање безбедности, стабилности и проспреритета, како у Босни и Херцеговини тако и у ширем региону. У том циљу поздравља се недавни споразум парламента и политичких лидера Босне и Херцеговине о амбициозном програму реформи, који укључује посвећеност мерама да се убрза процес помирења.
9. Позивају се државе-чланице да развију образовне програме који ће будућим генерацијама усадити лекције које су извучене из прошлих геноцида, ратних злочина, етничких чишћења и злочина против човечности у циљу спречавања да се понове.
10. Подстичу се државе-чланице да размотре одређивање контакт особа које би се бавиле превенцијом злочина и одговором на злочине, редовно се састајале и координирале кораке, делећи са другим државама-чланицама и релевантним регионалним и субрегионалним механизмима најбољу праксу брзог одговора и спречавања масовних злочина.
11. Потврђује се значај лекције о неуспеху да се спречи геноцид у Сребреници, као што је наведено у извештају генералног секретара у складу са резолуцијом Генералне скупштине 53/35 и одлучује се да се рано и ефикасно делује како би се спречило понављање такве трагедије и у ту сврху искористила сва расположива средства.
12. Прима се к знању да кршења људских права или злоупотребе међународног хуманитарног права, укључујући и оне које се односе на сексуално и родно засновано насиље, могу бити рани показатељ могућности геноцида и у том смислу поздрављају напори УН-а да побољша своје колективне одговоре на будућа кршења људских права и злоупотребе међународног хуманитарног права.
13. Захтева се од генералног секретара да осигура већу сарадњу између постојећих механизама за спречавање геноцида и других тешких међународних злочина кроз рано упозоравање, како би се помогло у откривању, процени и реаговању на изворе напетости и тачке ризика или идентификацији рањивих популација, и подстиче се генерални секретар да настави да Савету безбедности предочава информације и анализе за које верује да могу допринети спречавању геноцида.
