Он је додао да је то и покушај да се Србија завади са муслиманским народима и указао да није неопходно да се тај документ усвоји, уз образложење да би од његовог доношења било више штете него користи.
Пушков је на предавању о актуелним спољнополитичким питањима на „Унверзитету Карић“ истакао да у Сребреници није био геноцид и упитао зашто се онда остали случајеви сличних злочина на територији Европе не разматрају на тај начин.
Као пример навео је страдање становника у Украјини истакавши да је живот тамо изгубило 6.500 људи.
„Ако прихватимо да је у Сребреници био геноцид, онда то значи да је Запад исправно поступио 1999. године и то је оно што треба да легитимише садашњу политику — отцепљење Косова било би оправдано и Косово може да постане члан Европске уније и Уједињених нација“, рекао је Пушков.
Према његовим речима, Запад игра политику двојних стандарда и узима за право да одређује шта је злочин, а шта не.
Србија води добру спољну политику
Пушков је оценио и да Србија спроводи исправну политику јер се, како је указао, са једне стране зближава са ЕУ, а са друге одржава односе са Русијом.
„Мислим да је то веома добро, јер како кажу наши амерички пријатељи — не треба чувати сва јаја у истој корпи. Сматрам да двосмерност спољне политике даје више могућности али и да у савременом свету не треба се фокусирати само на једну страну, јер тако можете изгубити игру“, закључио је Пушков.
Пушков је такође рекао да политичка амбивалентност постоји у много других земаља и као пример навео Кину, која упркос томе што схвата да је Америка потенцијални политички противник, ради све како би ојачала економске и инвестиционе везе са САД.
„Сама по себи амбивалентност није за осуду. Питање је због чега она постоји. Свака земља која долази у ситуацију да једнострано зависи од јединог центра који доноси одлуке — губи. Оријентација Србије на развијање економских односа са ЕУ је разумљива и то због географског положаја. Било би чудно да се Србија окрене против ЕУ, јер онда не би имала са ким да сарађује“, рекао је Пушков.
Он је појаснио да постоји две Европе, једна која је диктаторска, где се све одлуке доносе у Бриселу и против које се већ буне одређене земље као што су Грчка и Мађарска, али и друга која функционише на нивоу уније земаља које сарађују у мери у којој им обострани интереси дозвољавају и на тај начин чувају самосталност у доношењу важних одлука.
Те две Европе су у сталном ривалству, рекао је Пушков и додао да она треба да очува свој модел али и да ослаби улогу Брисела и да стави акценат на Европу националних држава.
Украјинска криза није претња за европску безбедност
Пушков је истакао да је украјинска криза регионалног карактера и да не представља опасност ни по једну европску земљу. Он је рекао да све што се дешава — дешава се на територији бившег Совјетског Савеза, тамо где нова Влада Кијева није успела да се споразуме са једним делом свог становништва.
„Претња се ствара вештачки, упоређујући руску претњу са Исламском државом, иза које нема ниједног аргумента“, рекао је Пушков и додао да су нетачне тврдње Брисела да се руска војска приближила НАТО-у, имајући у виду да је НАТО последњих 15 година покушавао да дође до руских граница и напокон успео дошавши у Украјину.
Г7 — клуб пријатеља САД
Без Кине, Индије, Русије, „Велика седморка“ не може да решава глобалне светске проблеме, рекао је Пушков.
Када се та организација основала, још 1975. године, те земље су заиста и биле светски лидери, рекао је он и додао да сада, међутим, међу њима постоје и друге важне земље, као што су Кина, Индија и Бразил, које нису чланице те организације.
Управо из тог разлога све чланице Г7 су само клуб пријатеља САД, закључио је Пушков.
