Берлински зид
Берлински зид је делио Источни од Западног Берлина. Изградња је почела 1961. године, на врхунцу Хладног рата. Подигнут је усред Берлина од власти Источне Немачке како би зауставио прелаз у западни део. Постао је симбол гвоздене завесе која је делила европске народе на два блока у периоду након Другог светског рата.
Процес политичких, економских и друштвених реформи који је спровео последњи совјетски лидер Михаил Горбачов допринео је паду Берлинског зида 1989. године који је водио уједињењу Немачке 3. октобра 1990. године. Пад Берлинског зида је отворио пут приближавању Истока и Запада Европе али је означио и почетак постхладноратовске ере у којој је дошло до распада Чехословачке мирним путем и СФРЈ у крви грађанских ратова.
Зид између Мексика и САД
САД су подигле зид дуж границе са Мексиком са циљем да зауставе имигранте који прелазе на њену територију. Изградња зида почела 2006. године, у време када је на власти био Џорџ Буш. Процењује се да је коштао између 10 и 20 милијарди долара. Зид висине пет метара од металне и бетонске конструкције протеже се од Калифорније до Тексаса и затвара трећину границе са Мексиком дуге 3.000 км. На њему је око 1.800 осматрачница и око 18.000 стражара. У велике трошкове одржавања улази и систем ограда, сензора, камера, рефлектора и радара.
Зид није спречио мигранте да уђу на територију САД, али је њихов пут учинио опаснијим. Процењује се да око 500 људи умире сваке године у покушају да уђе у САД. За Мексико је одлука САД да подигну зид знак дискриминације и изолације. Председник Енрике Пења Нијето је у време када је био кандидат на изборима 2012. године парафразирао Роналда Регана који је у Берлину 1987. године поручио: „Срушите овај зид!“
Европска унија је својевремено оштро реаговала на изградњу овог зида. Приликом посете Мексику 2007. године тадашњи шеф европске дипломатије Хавијер Солана рекао је да Брисел сматра да према мигрантима треба да се поступа „као са особама, а не као са криминалцима“.
Израелски зид
Израел гради баријеру са палестинском територијом Западна обала од 2003. године. Јевреји је зову зид раздвајања, а Палестинци зид апартхејда. Израелске власти оправдавају његову изградњу безбедносним разлозима, одбраном од напада бомбаша-самоубица, док је за Палестинце реч о окупацији и подривању мировног процеса једностраним одређивањем границе.
Осам метара висок зид изграђен од бетона и бодљикаве жице у неким деловима је подигнут са друге стране линије, у палестинским селима и у арапској четврти у источном Јерусалиму.
Овај зид је постао симбол једног од најдужих сукоба на Блиском истоку са међународним последицама. Међународни суд правде у Хагу га је 2004. године прогласио незаконитим, али се његова изградња наставља.
Зид на граници Украјине и Русије
Украјина намерава да изгради зид према Русији дуж источне границе земље до 2018. године. Украјински премијер Арсениј Јацењук назвао га је „Европским зидом“ и објаснио да је то начин да Украјинци буду ослобођени визног режима за улазак у Европску унију и добију чланство у НАТО-у. Предвиђено је да зид има противтенковске баријере и осматрачнице са оружјем на даљинско управљање, гвоздене куле високе 17 метара окружене бодљикавом жицом и канале дубоке два метра.
Идеја потиче од бившег гувернера региона Дњепропетровска, украјинског олигарха Игора Коломојског. Почетне процене су да ће пројекат коштати око 100 милиона евра.
Зид на граници Мађарске са Србијом
Мађарска намерава да подигне четири метара висок зид дуж границе са Србијом дуге 175 км. Влада у Будимпешти верује да ће тако спречити мигранте да улазе на мађарску територију. Избеглице које протеклих месеци стижу са Косова, из Сирије и Авганистана прелазе њен гранични прелаз са Србијом на путу ка земљама западне Европе.
Европска унија се суочава са таласом миграната који стижу морским и копненим путем из ратом захваћених подручја на Блиском истоку и у Африци, али и са Косова. Предлог Европске комисије да се мигранти равномерно расподеле у 28 земаља-чланица за мађарског премијера Виктора Орбана се „граничи са лудилом“.
Агенција Уједињених нација за избеглице упозорила је да је право на тражење азила једно од основних људских права.
