На конференцији за новинаре поводом завршетка сезоне у Југословенском драмском позоришту, оцењено је да је протекла година била веома успешна, не само због сјајне маркетиншке акције — јефтиних карата, коју су осмислили и реализовали челни људи ове куће, већ и зато што се, по мишљењу директорке Тамаре Вучковић Манојловић, публика поново враћа у позориште.
Јефтине карте — повратак успаваних
„Прошлогодишња акција са јефтиним улазницама је донела изузетно позитиван ефекат јер је велики део те публике остао у позоришту. Трудимо се да придобијемо што више млађих гледалаца, али и да пробудимо успавану публику, јер и ње има доста. То је наша идеја. Наставићемо сигурно са том традицијом“, објаснила је директорка ЈДП-а.
ВД управника Народног позоришта Дејан Савић истиче да је посећеност овог театра у односу на прошлу сезону повећана за више од десет одсто.
„Ми имамо ту срећу да се не суочавамо са проблемом који мучи већину наших колега у осталим позориштима. Чињеница је да позоришни захвати са некаквим алтернативним пројектима нису уродили плодом и да се већина позоришта у Европи враћа овом моделу који ми упорно негујемо — репертоарском позоришту. Народно позориште има јединствену публику, коју гаји, а свакако се трудимо да тај број љубитеља позоришта повећамо“, рекао је Савић и додао да је и више него задовољан тренутном посетом, пошто статистике говоре да је у Србији само 17 одсто популације икада ушло у позориште.
Деца траже карту више
А ситуација је слична и у позориштима за децу, о чему говори драмски писац и управник луткарског позоришта „Пинокио“ Игор Бојовић.
„Наше представе су веома посећене, често имамо ситуације да се тражи карта више и да капацитет гледалишта не може да подржи број публике. Разлог за то видим пре свега у нашем репертоарском одабиру, који је прилагођен дечјем узрасту. Ми се бавимо класичном драмском литературом за децу, бајкама и свим оним што је примерено узрасту којем су наше представе и намењене. Друга врло важна ствар је локација театра. Посета нам је много већа од када смо се преселили на бољу адресу“, рекао је Бојовић за Спутњик и истакао да не верује да је цена улазница та која одређује да ли ће публика ићи у позориште или не, већ репертоарски избор, који је пресудна ствар.
Он је додао да се позоришни комади крећу из крајности у крајност — или се праве естрадни, комерцијални, независни пројекти који пуне сале, или се стварају представе које су високих уметничких стандарда, али које не привлаче публику. По његовом мишљењу, све оно што је уметничко не мора бити некомерцијално и треба тражити средину која је кључ решења за побољшање посете.
Да ли због разних маркетиншких акција, које позоришта спроводе не би ли привукла публику, или због репертоарских шема, тек — посетиоци се поново враћају у театар.
