Није реално очекивати да ће до повећања плата и пензија доћи ускоро, јер је неопходно време како би се стабилизовао структурни дефицит у буџету, односно разлика између расхода и стабилних прихода, сматрају аналитичари.
Према речима економских стручњака, потребно је ојачати привреду и стимулисати пословне људе да крену у нове озбиљне послове како би се повећао БДП (Бруто домаћи производ) и самим тим смањио јавни дуг.
Економиста Љубомир Маџар за Спутњик каже да до повећања плата и пензија ни не треба да дође у скоријем периоду, имајући у виду да је јавни дуг Србије јако велики, те да је проблем много већи од повољне слике у буџету за прва два квартала ове године. Према његовим речима, повољна слика је изазвана једнократним приливима од дивиденди јавних предузећа, док се они неће догодити током друге половине године, тако да је, када се то распореди на целу годину, резултат далеко мање повољан него што се о томе прича.
„Наш дуг је исувише велик да бисмо могли тако брзо да се поколебамо и престанемо са напорима да га смиримо. Слика коју смо добили у првом кварталу није репрезентативна, то је варљива слика, ситуација за целу годину биће много неповољнија него у првом кварталу“, истиче Маџар.
Он додаје да и ако дође до повећања плата и пензија — то неће ваљати јер ће то значити да олакшавамо ситуацију на кратак рок на цену дугорочног отежавања. Према његовим речима, привреда Србије је исцрпљена и пословна иницијатива не постоји.
„Моја је процена да ће проћи доста времена док не дође до привредног оживљавања, а то значи већу подршку пословним људима и мању фреквенцију речи ’тајкун‘ у свакодневном речнику. Морамо схватити да су ти пословни људи највреднији чланови нашег друштва. Ако они не крену у неке озбиљне акције — неће бити ни запошљавања, ни повећања БДП-а, ни релативног смањења нашег јавног дуга“, закључује Маџар.
Миладин Ковачевић, сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови“, за Спутњик тврди да, иако фискална консолидација иде много боље него што је планирано, плате и пензије не могу прећи одређене критеријуме, а то значи да плате у јавном сектору не могу бити повећаване ако премашују 7 одсто, а пензије 11 одсто укупног БДП-а. Он, међутим, наводи и то да је могуће да ће бити речи о одређеном повећању плата и пензија на другој ревизији аранжмана са ММФ-ом, која ће се догодити на јесен.
„Ти критеријуми за плате и пензије ће се вероватно одржати, али с обзиром на консолидацију која иде много боље, питање одређеног повећања плата и пензија се озбиљно поставља, не само због социјалног аспекта, односно због онога што министар (Вујовић) каже да се ’награде људи зато што су били спремни на ту жртву‘, него пре свега јер се мора размишљати о наставку процесу консолидације, а то значи довођење спољног дуга на једну стабилну позицију где та пропорција неће више расти, већ ће почети да пада. То се очекује, на основу досадашњих трендова, да буде већ 2016. године“, закључује Ковачевић.
По том питању се недавно огласио и министар финансија Душан Вујовић, који је рекао да ће увођење акциза на струју у висини од 7,5 одсто допринети повећању прихода у буџету. Он је додао да та мера уводи још један стални извор прихода у буџету, који ће омогућити да се у наредним годинама остваре трајни циљеви политике, а то је „враћање свих доходака који се плаћају из буџета, значи и плата и пензија, на ниво тренда“.
