Виталан и наочит, упркос чињеници да је на заласку осме деценије живота, Марио Варгас Љоса отеловљује оптимистични латиноамерички дух, који је можда помало стран просечном читаоцу с нашег поднебља, али свакако подстиче на размишљање.
Перуански писац, аутор великих романа какви су „Јарчева фешта“, „Рат за смак света“, „Авантуре неваљале девојчице“, „Дискретни херој“ и многих других, сматра да је свет у којем живимо много бољи од оног у којем су живеле раније генерације.
„Много тога јесте лоше, али ако погледамо уназад све је много боље него пре. На пример, један од највећих непријатеља културе – комунизам – практично је нестао. Остао је у само две земље које су такорећи карикатуре. То су Северна Кореја и Куба. Ова друга полако излази из тих оквира. Све је више демократских, слободних култура“, указује Марио Варгас Љоса, који је у младости једно кратко време био члан Комунистичке партије, али се веома брзо разочарао и постао ангажовани поборник демократских принципа и заштите људских права и слобода.
Говорећи превасходно из визуре латиноамеричког света, Љоса са задовољством истиче да су — упркос „разним старим духовима и „чињеници да у неким земљама и даље ту и тамо постоји нада да ће неки диктатори решити проблеме“ — преовладала цивилизована друштва у којима доминира демократски поредак.
„Неједнакости јесу велике, али мора се уложити велики напор да се дође до равнотеже и да се ти ауторитативни режими полако маргинализују“, истиче латиноамерички књижевник који је ипак свестан да је демократија у озбиљној кризи, пре свега због корупције која изједа институције.
Верски фанатизам прети пре свега исламском свету
На новинарско питање да ли страхује од избијања глобалног сукоба, перуански нобеловац категорично одговара да не верује у катастрофичне визије, те да сматра да оне немају истинске везе с нашом стварношћу.
„Верски фанатизам јесте силовит, насиље снажно лупа на врата, нема оружја против терора, страх јесте оправдан, али не мислим да ће цео свет учествовати у лудилу какво би изазвао трећи светски рат. Проблем је радикални исламизам! Потребно је уложити огромну енергију у борбу против претње која превасходно погађа исламски свет“, сматра Љоса.
Перуански писац такође тврди да је глобализам „нешто најбоље што се догодило свету“.
„Глобализација нам нуди могућност мира, разумевања људи различитих култура, нивоа образовања, религија, обичаја. Мислим да захваљујући глобализацији сиромашне земље расту и модернизују се, што никада пре није био случај. Ко се противи овој тенденцији, мислим да има једну анахрону визију развоја друштва и да такви људи владају светом ми можда још не бисмо изашли из пећина“, уверен је Љоса.
Као основну, директно негативну последицу глобализма Љоса види национализам, који карактерише као „тежњу ка повратку племену“. Национализам је, сматра латиноамерички писац, највећа претња Европи.
„Људи који имају исти језик, истог бога, исте обичаје, мисле да је сигурност у племену. Мислим да тај нагон може да уништи и најплеменитије и најпрагматичније пројекте, од којих је највећи стварање Европе. Милиони људи су умрли због национализма, због те уске визије света и мислим да је национализам заправо препрека за нешто што би могло да представља развој Европи и целом свету. Веома је штетно, веома је лоше да само две велике империје владају светом. Јесте ризик за европске нације и због тога се треба борити енергијом и идејама јер не треба заборавити да национализам није доктрина с интелектуалном традицијом у позадини, већ се ослања на религију, на веру, и на неки начин представља назадовање“, објашњава Љоса.
Никада нисам желео да будем политичар
У издању београдске „Лагуне“ недавно је објављено Љосино мемоарско дело „Риба у води“, које је инспирисано пишчевим кратким излетом у политику.
„Ја нисам политичар, нити сам икада желео то да будем. То сам постао стицајем околности у Перуу, када сам напросто морао да се огледам у таквом окружењу. Мислим да је то искуство обогатило пре свега моју визију политике, али не могу да кажем да је било пријатно. Штавише, у то доба је у Перуу било много насиља, тероризма, мучења, постојао је грађански рат. У том контексту бити политичар било је веома тешко и напето. Првобитна идеја ми је била да напишем књигу управо у вези с том мојом кандидатуром, да бих боље разумео политику. Онда сам, међутим, схватио да нисам политичар и да би то била лажна визија мог стваралаштва. Због тога сам одлучио да у то књижевно дело унесем део свог детињства, своје младости, своје ране зрелости, односно оне године када сам се формирао као писац, како би та визија била тачнија“, објашњава Љоса.
Према његовом мишљењу, бити писац је без икакве сумње највећа срећа за човека. „То је велика страст, не само посао. Књижевност ми причињава неописиво задовољство, обогаћује мој живот, моју личност, и ако бих поново могао да бирам, сигурно бих одабрао књижевност“, наводи нобеловац.
Иако, како каже, није превише упознат са српском књижевношћу, Љоса с великим уважавањем говори о српском нобеловцу Иви Андрићу, чији му је чувени роман „На Дрини ћуприја“ и даље жив у сећању.
„У Паризу сам открио још једног вашег великог писца, Данила Киша, и прочитао сам све његово што је преведено, а гледао сам и позоришне представе рађене према његовим делима, у Шпанији и у Перуу. Надам се да ће ми и ово гостовање у Србији пружити могућност да откријем бројне српске писце за које сада не знам“, каже Љоса.
