Ниједна земља која нема ефикасан систем азила није сигурна за избеглице, каже Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права. Избеглица се постаје када због рата, прогона или стања опште несигурности, особа напусти земљу порекла. Одлука органа који додељује статус избеглице је декларативне природе. Србија није сигурна земља за избеглице према извештају Високог комесаријата за избеглице УН (УНХЦР) из 2012. године.
У Србији су људска права миграната угрожена због тога што Србија има неефикасан систем азила и зато што српски органи према њима поступају као према илегалним мигрантима, каже Ковачевић.
„Неефикасан систем азила аутоматски ускраћује право тим људима да добију међународну заштиту у Србији. Због непостојања неког модела комуникације, мигрантима су ускраћена сва права која имају људи лишени слободе, а самим тим и право да се та лица поуче да могу да траже азил у Србији“.
Када се они не третирају као избеглице, већ као неко ко незаконито борави на нашој територији, аутоматски се примењују одредбе Закона о странцима који прописује да ће лице које незаконито борави на територији Србије бити враћено у земљу из које је незаконито ушао, тврди Ковачевић.
Српске власти не омогућавају, каже Ковачевић, поступак азила оним избеглицама које у Србију врате друге земље, што је незаконито.
„Дешава се да се избеглице налазе у вакууму — не могу да напусте Србију, не могу у Србији да траже азил и на тај начин су потпуно обесправљени. Полицијска управа Кањижа и Управа за странце у Београду су полицијске станице у којима је утврђено да се избеглицама које су враћене у Србију ускраћује право на поступак тражења азила, чиме се ствара тло за кршење бројних људских права — од тога да траже међународну заштиту до тога да могу бити удаљени у земље које нису сигурне“.
Са друге стране, министар за рад, социјална и борачка питања Александар Вулин за Спутњик каже да је у Србији систем који се тиче издавања азила потпуно исти као и у другим земљама и да се српске власти према мигрантима понашају као прама људским бићима.
„Због великог броја азиланата правимо одговарајуће прихватне центре, решавамо проблем њиховог транспорта, обезбеђујемо преводиоце, обезбеђујемо храну. Нико није био гладан, нико није пропустио ниједан једини оброк и сваки оброк је у складу са верским обичајима. Максимално смо повећали процедуру и повећали број извршилаца“.
По мишљењу УНХЦР, каже Вулин, Србија има више стандарде када је третман миграната у питању од многих земаља ЕУ и то се види на сваком кораку.
„Држава организовано приступа том проблему. Немојте од нас очекивати да можемо да решимо проблем рата у Северној Африци. То је узрок овог проблема, а не понашање Србије или неке друге земље“.
Министар Вулин каже да ће свако ко илегално покуша да пређе границу бити заустављен, док ће свако ко је пређе на одговарајућем прелазу и изрази своју намеру да буде тражилац азила, бити као такав третиран и омогућиће му се све — од медицинске до правне заштите.
