Смрт Примакова потврдио је за руске медије његов унук Јевгениј Сандро.
Примаков је рођен 1929. године у Кијеву. Од јануара 1996. до септембра 1998. године био је министар спољних послова Русије. У спољној политици био је аутор стратегије „мултиполарности“. Од септембра 1998. до маја 1999. године Примаков је био шеф Владе Русије.
По образовању оријенталиста, у богатој каријери радио је на државном радиу Русије, био коментатор Правде за Азију и Африку, а онда и дописник тог листа са Блиског истока. Седамдесетих година био је заменик директора Института за оријенталистику Академије наука СССР и један од водећих експерата за Блиски исток о чему је написао низ књига. Научну делатност Примаков је осамдесетих година наставио као директор Института економије и међународних односа АН СССР.
Као један од најистакнутијих руских оријенталиста и угледни стручњак за светску економију и међународне односе, посебно се бавио истраживањем комплексних питања спољн еполитике, теорије и праксе међународних конфликата и криза и истраживања светског цивилизацијског процеса, глобалних проблема и социјално-економских и политичких проблема земаља у развоју. Имао је звање доктора економских наука и био прво дописни члан, а онда академик АН СССР, односно, од 1991. Руске академије наука.
Од јуна 1998. до септембра 1990. био је председник Савета Савеза Врховног совјета СССР, а 1990. члан председничког савета где се бавио питањима спољне политике. Године 1991. постао је члан Савета безбедности СССР, а исте године у септембру стао на чело Централне обавештајне службе да би од децембра 1991. до јануара 1996. водио Службу за спољни обавештајни рад.
Јануара 1996. постаје министар спољних послова, а до септембра 1998. Када је постао председник владе, као шеф дипломатије обишао је практично читав свет. У спољној политици био је аутор стратегије „мултиполарности".
На челу Владе РФ био е од септембра 1998. до маја 1999. једна од најупечатљивијих епозода из тог периода био је када је на путу за Вашингтон, док је летео изнад Атлантика обавештен да је НАТО почео бомбардовање Југославије. Примаков је одлучио да откаже посету, окренуо авион изнад океана и вратио се у Москву.
Августа 1999. Примаков је постао председник Координационог савета изборног блока „Отаџбина — цела Русија" а уочи парламентарних избора у децембру те године најавио је да ће се кандидовати за председника 2000. али је фебруара 2000. објавио да одустаје од учешћа на изборима.
Примаков је потом скоро читаву деценију (од децембра 2001. до фебруара 2011) водио Трговинско-економску комору Русије.
Аутор је бројних књига. Говорио је енглески, арапски и грузијски и био носилац низа руских и међународних награда. Био је ожењен Ирином Борисовном, лекаром по занимању, с којом је имао ћерку Нану.
Председник Русије Владимир Путин изразио је саучешће породици Примакова.
„Председник је обавештен о тужној вести о смрти Јевгенија Максимовича Примакова и он дубоко саучествује са рођацима и ближњима Јевгенија Максимовича“, рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков.
Он је додао да је Путин познавао Примакова и био његов саборац.
„Он је био државник, научник, политичар и оставио је за собом велико наслеђе“, навео је Песков.
