У интервјуу за „Велт ам зонтаг“ Штајнмајер је чињеницу да Москва и Вашингтон размењују претње јачањем нуклеарних потенцијала у Европи и код њених граница назвао „старим рефлексима хладног рата, који су још живи“, додавши да се, међутим, свет променио и више га не чине две велике државе, нити се дели на Исток и Запад.
„Морамо се потрудити да не дозволимо да се сруши све што је с толиким трудом изграђено за деценије мира у Европи. И не можемо игнорисати чињеницу да је Русија учествовала у изградњи европског послератног поретка“, рекао је немачки министар.
На питање може ли замислити успостављање нормалних, чак пријатељских односа с Москвом у блиској будућности, Штајнмајер је рекао да би „то било веома пожељно“.
„Међутим, све зависи од тога колико је Русија спремна да помогне Украјини да превазиђе сукоб. Јасно је да Немачка не сме да дозволи изолацију Русије. Русија остаје главни сусед ЕУ и наш главни сусед и заједно с нама она одређује будућност Европе“, рекао је Штајнмајер.
Прокоментарисао је и изјаву Збигњева Бжежинског, некадашњег саветника Беле куће за националну безбедност, о „финландизацији“ Украјине — што би подразумевало да та земља буде чланица ЕУ а уздржи се од уласка у НАТО.
„Надам се да ћемо с Русијом доћи до заједничког разумевања тога како треба да буде осигуран територијални интегритет Украјине. Али ни Русија ни ЕУ не могу да одређују трећој земљи којим путем да се развија. Сада није почетак деведесетих година, лојалност се више не може постићи политичким или војним притиском. Водеће земље треба да уче да своје политичке моделе промовишу мирним методама“, рекао је шеф немачке дипломатије.
