Русија, наиме, сматра да Савет безбедности има задатак да постигне договор о тексту који би донео истинску корист целом региону, па је предлог Москве усредсређен на питања која представљају основу за сарадњу и мирну коегзистенцију држава региона, а не на питања која јачају тензије.
Идеја Русије је да Савет безбедности још једном потврди подршку Дејтонском споразуму и да се најоштрије осуде сви злочини почињени током свих сукоба у бившој Југославији, јавља „Срна“.
С друге стране, Србија ће се највероватније данас још једном, другим писмом у последњих 10-ак дана, обратити чланицама Савета безбедности како би указала на погубност и штетност британске резолуције о Сребреници, која неће донети ништа добро ни Србији, ни целом региону.
Београд ће обавестити чланице Савета безбедности да је и нови предлог резолуције Велике Британије неприхватљив за Србију, јер су у тексту направљене само козметичке измене и практично само смањен број употребе речи „геноцид“.
У писму Србије биће наведено да британски нацрт резолуције баца анатему на цели српски народ и да би било погубно да се оваквим потезом Срби историјски означе као геноцидна нација.
Готово је извесно да ће британску иницијативу подржати још две сталне чланице Савета безбедности — САД и Француска, а Лондон се узда и да ће представници Чада, Јордана, Литваније, Малезије и Новог Зеланда у Савету безбедности подићи руку за усвајање документа.
Тако је, како се додаје, тренутни однос снага у СБ 8:7 за британску иницијативу, што значи да би резолуција Лондона прошла са тесном већином.
За усвајање докумената у Савету безбедности потребно је да гласа осам од 15 чланица Савета безбедности под условом да ниједна од сталних чланица не уложи вето.
