Економиста Борис Беговић потомак је жртава система логора смрти Госпић — Јадовно — Паг. Удружење „Јадовно 1941“, чији је члан, труди се да одржи традицију сећања на жртве.
„Комунисти су јако добро знали размере усташких злочина и били су свесни да они морају бити обележени на одређени начин. Због тога су се определили да симбол страдања Срба буде Јасеновац. То је нудило неколико добрих политичких поена — ако имате једно место као симбол, онда контролишете све што се дешава на том месту и не постоји никаква слободна иницијатива у било ком погледу“, тврди Беговић.
Зато је Јасеновац постао симбол страдања Срба у НДХ, сматра Беговић.
„Ту је подигнут велики и по мом мишљењу бесмислени споменик, који мање-више не означава ништа. Сва друга места страдања Срба, нарочито Јадовно, била су у потпуности потиснута. Тек пред крај комунистичке владавине почело је обележавање и других места. Први споменик на Јадовну, који је порушен 1991, подигнут је 1989. године“, каже Беговић.
Он сматра свако треба да учини оно што може да жртве не би биле заборављене. Тако и удружење „Јадовно 1941“ чини оно што може. У отвореном писму Колинди Грабар Китаровић изнели су став шта би држава Хрватска требало да учини.
„Трудимо се да учинимо све да жртве не буду заборављене. Окупљамо се на месту злочина редовно, сваке године. Имамо читав низ активности којима подсећамо пре свега српску јавност на злочине који су ту почињени. Ствар која је веома битна је да, иако данашња Република Хрватска ни на који начин није, у правном смислу, наследница НДХ, ипак је НДХ део историјског наслеђа данашње Хрватске. Нажалост, то видимо све више и више после недавних инцидената“, сматра Беговић.
Он каже да постоји велики простор за ангажовање Хрватске на обележавању места страдања Срба у НДХ и наглашава да ће удружење „Јадовно 1941“ свако ангажовање по том питању поздравити.
