НАТО је ушао у фазу експанзије након ширења великих размера након распада Совјетског Савеза и Варшавског пакта: од 1999. до 2009. године Алијанси су приступиле скоро све земље бившег источног блока осим четири републике бивше Југославије (Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније), као и три балтичке републике. Пољска је изјавила да намерава да на варшавском самиту НАТО-а у јулу 2016. године позове у Алијансу Македонију и Црну Гору.
Лист „Комерсант“ објавио је данас да би Црна Гора могла да се придружи НАТО-у до краја године. „Црна Гора је идеалан кандидат“, рекао је извор листа, додајући да ниједна друга земља у скорије време нема реалне шансе да се придружи Алијанси.
„У овом случају превремено чланство Црне Горе, ако до њега дође, биће само потврда активности НАТО-а у ширењу свог војног и политичког присуства на територији Источне и Јужне Европе“, рекао је Пушков.
Он сматра да се такво убрзање може приписати заједничкој стратегији унапређења свог војног потенцијала и војне активности савеза.
„То видимо по изјавама Столтенберга, Сједињених Држава, да НАТО преживљава период препорода и они ову напетост желе максимално да искористе“, додао је парламентарац.
Према његовим речима, у НАТО-у сада доказују потребу свог постојања, „раздувавајући тезу о руској претњи, иако Европи од Русије ништа не прети и нема никаквих назнака те претње“.
„Они покушавају да искористе украјинску кризу да НАТО-у дају нови ветар у леђа, додао је посланик, нагласивши да то функционише само на нивоу изјава руководстава НАТО и на реторичком нивоу“.