„Једном када Европска централна банка ’одсече‘ Грчку, као што се раније десило са Кипром, влада у Атини биће врло мотивисана да престане да враћа све дугове. У питању је 420 милијарди евра — врло је згодно, да се тако изразим, када вам се појави могућност да некоме кажете: ’Не, нећемо да вам платимо овај дуг, он је огроман, ми то не можемо, извините, довиђења‘. Када то уради још пар пута са још неколико рата, осладиће им се — почеће да се носе са мишљу да би можда могли да просто ’забораве‘ на тај дуг и крену испочетка. Не заборавите да је у питању 175 одсто бруто друштвеног производа Грчке. То је огромна сума“, каже Пенто.
У Солуну, Атини и другим градовима, рафови продавница су празни, горива на пумпама нема, испред банкомата су дуги редови људи који покушавају да подигну макар „дозвољену дневну суму“ од 60 евра коју је влада у Атини одобрила.
„Радничка класа у Грчкој није видела ништа од тог европског раја који су нам обећавали“, негодује једна Гркиња.
„Треба да подигнемо високо главу и да се боримо, већ смо доста тога преживели“, додаје њен пријатељ.
Откуд сад сви ти позиви на борбу, откуд сад референдум, кад су пре само пар месеци у Атини тријумфално на власт дошли људи којима је задатак био да спрече ескалацију финансијске кризе?
Мајкл Пенто каже да је цела ситуација била очекивана, али да су се околности у међувремену знатно промениле.
„Влада на челу са Сиризом добила је мандат да прекине мере штедње и тежак живот грађана, пун одрицања. Да ли мислите да постоји икаква шанса да нове мере, које предвиђају још већу штедњу и одрицање, прођу код обичних Грка? Власти би у том случају наставиле да, као и до сада, трче код међународних кредитора и траже још новца за покривање текућих трошкова. Ја мислим да Грци треба да се врате на драхму, да одбију да врате дуг кредиторима и да почну да живе у оквиру својих могућности. Уз рестриктивну монетарну политику, могли би да за релативно кратко време дођу чак и до суфицита у буџету, и то је по мом мишљењу најбоља тактика“, каже Пенто.
Берзански стручњак Феликс Морено у разговору за РТ оцењује да се мање-више знало шта следи и да је идеја грчких власти да заправо референдум који предстоји буде потврда подршке народа њиховој намери да земљу извуку из еврозоне и де факто престану да враћају дугове међународним кредиторима. Али, шта после тог референдума, ако одговор народа буде не Европи?
Он сматра да је то највероватније прича која ће се развући на наредних годину дана.
„Ако људи већ имају евре код себе, ти еври и даље имају неку вредност, као на пример у Хрватској, која такође има сопствену валуту. Дакле, чак и ако се поново уведе драхма као средство плаћања, новац који Грци имају у сламарицама и новчаницима је и даље важећи и биће потребно време да се потроши. Тако велике промене увек трају — говоримо о месецима, не о данима“, каже Морено.
Он додаје да је у светлу предстојећих кризних тренутака у другим земљама еврозоне, који су пали у други план због, како каже, „акутне“ ситуације у Атини, Грчка постала нека врста европског жртвеног јагњета.
„Знало се да следи оваква криза, али се знало и да неће бити последња. Има још земаља у сличној ситуацији и мислим да је намера европских кредитора била да од Грчке направе негативан пример — да се она жигоше као ’лош момак‘ и тако се пошаље упозорење осталим земљама које би могле да заглаве с огромним дуговима, да виде како би могле да се проведу“, објашњава Морено.
На питање новинара РТ — шта ако подршка влади на референдуму изостане и Грци кажу да хоће да штеде и остану у еврозони, Феликс Морено каже:
„Мислим да је то готово немогуће, али у том случају Ципрасова влада би морала да поднесе оставку. Уследили би нови избори, нови трошкови, и наравно неколико месеци неизвесности — како финансијске, тако и политичке.“
У међувремену, Немачка и Холандија препоручиле су званично својим држављанима да понесу довољно готовог новца ако путују у Грчку, јер постоји могућност „отежаног плаћања кредитним картицама“, док су медији у Србији одмах почели да разрађују катаклизмичне сценарије — предвиђају пљачке, глад, жеђ, недостатак горива и беспарицу за свакога ко се одважи да отпутује у Грчку на летовање.
Засад, изгледа да ће какву-такву корист из тренутне гужве и неизвесности успети да извуку хрватско и црногорско приморје, или евентуално македонска језера — где банкомати, продавнице и бензинске станице (још увек) несметано раде свој посао…
