Наиме, Литванија, Летонија и Естонија у мају су тражиле од врховног команданта НАТО–а снага да се сталне ротационе јединице величине батаљона распореде у свакој од тих земаља јер страхују од јачања руске војске.
НАТО снаге су до сада одбијале да одобре значајније трајно распоређивање својих војника, а према неким наводима тиме би дошло до кршења споразума са Русијом из 1997. године и покретања трке у наоружању.
Портпарол литванске војске капетан Миндаугас Неимонтас потврдио је у изјави за АФП да је генерал војске САД Филип Бридлав пре неколико недеља послао Вилњусу, престоници Литваније, тајни документ у коме наводи да ће НАТО снаге наставити да спроводе војне вежбе у региону без већих пауза.
„Чак и ако савезничке снаге не буду трајно распоређене већ се редовно ротирају, ми ћемо бити срећни“, истакао је шеф литванске дипломатије Линас Линкевичиус у изјави за АФП додајући да су у току преговори о броју и величини јединица.
У Литванији се тренутно налази више од 600 војника САД, Немачке, Португала, Норвешке и Италије, који учествују у војним вежбама и дугорочној ваздушној полицијској мисији НАТО–а у земљама Балтика.
Двојица посланика владајуће Јединствене Русије поднели су прекјуче захтев да се размотри законитост одлуке бившег Совјетског Савеза о признавању независности Литваније, Летоније и Естоније што је шеф литванске дипломатије Линас Линкевичијус оценио као провокацију изразивши наду да ће та „бесмислена акција“ бити заустављена.
Литванска председница Даља Грибаускајте која је рекла да „нико нема права да прети независности“ њене земље, док је Канцеларија главног тужиоца Русије јуче саопштила да је примила захтев посланика, али да нема изгледа да законитост одлуке буде оспорена.
