Књижевник из сибирског града Тјумена, који је и депутат у Тјуменској регионалној думи, деценијама је посвећен продубљивању духовних и културних веза словенских народа. У Београду је недавно представио руска издања српске прозе, која су објављена у оквиру пројекта посвећеног промоцији словенске књижевности. Козлов је добитник бројних књижевних награда, а неколико његових прозних дела преведено је и на српски језик. У интервјуу за Спутњик руски писац говори о односима словенских народа, а посебно Руса и Украјинаца, о глобалном медијском рату и изазовима с којима се суочава човечанство.
Како гледате на тренутне односе два словенска суседа – руског и украјинског?
— Ја сам се нашао под страшном паљбом и изазвао силна негодовања када сам изјавио да не познајем државу која се зове Украјина. Ја не разликујем Русе, Украјинце и Белорусе. То је један народ, разједињен под спољним утицајима. Како ја да разделим самог себе? Отац ми је Рус, а мајка Украјинка из околине Кијева која је преживела окупацију. Њу су бандеровци (украјински сарадници нациста) 1942. прислонили уза зид. Гледала је како јој убијају мајку која се придружила партизанима, и баку. Имала је седам година. Била је принуђена да се пресели у Русију да не би умрла од глади. Ја себе не могу да разделим, и многи други то не могу. То је вештачка подела. Неколико земаља улаже велики новац у то да се ми разјединимо. И не само то, него би веома волеле да останемо непријатељи заувек.
Верујете ли да је и украјински народ свестан тих наметнутих подела?
— Сигуран сам да ће народ у Украјини ускоро схватити ко га води. Једна мала група људи, такозвана елита, доминира њиховом политиком и медијима. Ипак, има већ много показатеља да су Украјинци почели да схватају у шта су се уплели са својим бесконачним „мајданима“. Веома се радујем кад чујем људе из Украјине, посебно младе, који говоре исто ово што говорим и ја: не видим разлику између себе и Руса.
Да ли је, по Вашем мишљењу, Русија могла да предупреди овакав развој догађаја у Украјини?
— Последњих двадесет година у Украјини се врши атак на мозак и душу. Велика кривица Русије, у првом реду (бившег председника и премијера) Бориса Јељцина и Виктора Черномирдина, јесте у томе што није желела да улаже тамо новац, пре свега за подршку медијима. Потребно је и сада улагати новац у медије, свуда, па и у Србији. Треба их подржавати јер је реч о братским односима. Како другачије победити у глобалном духовном рату који се води у свету?
Тужно је то што је цео свет заборавио једну ствар: Русија никада није започела ниједан рат!
Шта видите као највећу претњу савременом свету, да ли је то Исламска држава, супротности на линији Русија — Запад, економски успон Кине?
— Ако погледамо у предсказања наших светаца, а све је то записано и у мојој књизи „Репетиција апокалипсе“, то је смеса у којој учествују и муслимани и Америка. Све то води ка страшном рату који ће почети онда када средња америчка класа – употребићу стару совјетску реч „буржуји“ – изгуби тло под ногама, када почне да схвата да више не живи у комфору који подразумева неограничени интернет, два аутомобила, једење у добрим ресторанима… Када изгубе све своје привилегије, заборавиће да Русија има адекватан одговор. Према свим предсказањима, Русија ће, као и увек, много страдати, али ће се поново дићи и остати центар цивилизације који омогућава препород човечанства.
Једино чега се у свему томе треба плашити јесте да се не изгуби душа. Не смемо да издамо своје идеале. Цена за то је веома скупа!
