Одлука Милорада Додика, председника Републике Српске, да затражи од Скупштине да се распише референдум о томе да ли ће убудуће овај ентитет у Босни и Херцеговини да признаје или не одлуке које донесе Тужилаштво БиХ, изазвао је додатне турбуленције у ионако узаврелом босанском лонцу.
Представници међународне заједнице и ЕУ у БиХ јединствени су у ставу да Српска нема право на то, а као главни аргумент наводи се да ентитети, по Дејтонском споразуму, немају уставну надлежност за тако нешто.
Међутим — коцка је бачена, а осим питања да ли је овим потезом Додик „прешао Рубикон“ намеће се додатно — које би последице РС могла да има због тога?
Додик је децидан по питању одржавања референдума. Како каже, одлука неће бити повучена, без обзира на све ауторитете на свету.
„Ако високи представник у БиХ поништи најављену одлуку парламента о референдуму, она се неће поштовати, односно, неће бити објављена у Службеном гласнику РС“, истакао је Додик.
Професор међународног права на бањалучком Универзитету Милош Шолаја наглашава да сам референдум неће моћи да промени оно што је до сада урађено у променама на правосудном систему, што укључује и преношење надлежности на заједнички ниво, што се десило одлукама високог представника у БиХ.
„Међутим, у политичком смислу, то ће бити једно озбиљно упозорење да те институције не делују непристрасно, посебно према људима у РС, према којима су врло агресивни. Основна порука ће бити да тај суд и тужилаштво не деле правду онако како се то од њих тражи. То ће унети велику нестабилност и несигурност, и у моралном и у политичком смислу ће се потпуно дерогирати те две институције“, верује Шолаја.
По њему, то је лоша ситуација, нарочито, како каже, када је у питању европски пут БиХ, али је чињеница да се после тога мора озбиљно размишљати и о интересима Републике Српске. Шолаја је готово сигуран да одлуку о референдуму или његов исход неће нико објавити, јер ће међународна заједница путем високог представника у БиХ деловати тако да се резултати тог референдума пониште.
„Последица већ има и међународна заједница већ говори како ће приступити том проблему, а чини ми се да ће то бити велика политичка изолација РС“, објашњава Шолаја.
Председник РС је рекао да ће се референдум највероватније одржати у првој недељи септембра и нагласио да до тада „има довољно времена да се о одлуци за одржавање референдум изјасни и Уставни суд РС“, ако би одлуку о реактивирању из 2011. године о истом питању, „блокирао“ Клуб Бошњака у Већу народа Републике Српске.
Портпарол ОХР-а Марио Бркић каже да су овлашћења високог представника, укључујући и коришћење извршних одлука, питања која су уређена Дејтонским споразумом и међународним правом, укључујући и резолуције Савета безбедности у поглављу седам, и као таква не спадају у ингеренцију РС.
„Сваки референдум који угрожава или оспорава аспекте Општег оквирног споразума за мир представља фундаментално кршење тог споразума. ОХР у потпуности подржава институције које су успостављене ради вршења државних уставних надлежности у области правосуђа", истакао је Бркић.
Ако дође до изјашњавања грађана Српске, референдумско питање би гласило: „Да ли прихватате наметнуте законе високих представника у прошлости, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ, и да ли прихватате да се у РС примењују одлуке тих државних правосудних институција“.
Додик се на овај корак одлучио после одлуке да Насер Орић, који је по налогу Србије ухапшен за ратне злочине у Швајцарској, буде изручен Босни, која га је одмах пустила на слободу. Додатни стимуланс је британски предлог резолуције о Сребреници, где се Срби третирају као геноцидан народ.
