Корени џихадизма у БиХ потичу још из Другог светског рата, када су египатско-муслиманско братство и Палестинац — муфтија јерусалимски Мухамед ел Хусеин, основали 13 СС дивизију, такозвану „Ханџар дивизију“, каже за Спутњик Џевад Галијашевић, члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала.
Процес исламизације једно време зауставио је комунистички режим на просторима бивше Југославије, али је настављен деловањем бившег председника БиХ Алије Изетбеговића који је, каже наш саговорник, ’70-их година писао такозвану „Исламску декларацију“, због које је 1983. био осуђен на 15 година затвора.
Исламска декларација
„Исламска декларација је документ који се управо залаже за стварање модерног калифата и Исламске државе. Изетбеговић је доласком на власт ’90-их био у позицији да те идеје реализује.“
Идеја Исламске државе, коју је Изетбеговић утемељио, а која вуче корене из муслиманског братства, наслонила се на идеју Хомеинијеве исламске републике.
„Упркос чињеници што је Иран шиитска земља, Изетбеговић је врло често био тамо и имао јавне наступе. Био је у спрези са иранским обавештајним службама, уз чију је помоћ и оружје током рата основао јединицу Ел Муџахедин“, каже Галијашевић.
Тај одред је, објашњава саговорник Спутњика, у себи помирио сва исламска противречја у свету, а из рата 1995. изашао је са више од 1.770 војника, од којих је 1.000 добило држављанство БиХ.
Ко шири радикални ислам
Бивши припадници одреда Ел Муџахедин, као и неки од главних функционера муслиманског братства за Европу, Еиман Авад и Шеих Имад ел Нисри, данас шире идеје радикалног ислама у БиХ, тврди Галијашевић.
Галијашевић каже да су ови људи све ово време мењали верска схватања босанских муслимана, а данас предводе неколико исламистичких групација.
„Прва је такозвани ’муџахедински покрет‘, чије остатке свакодневно видимо као мисионаре и као војне инструкторе. Следећа је ’вехабијски покрет‘, у коме читава насељена места живе вануставни живот, живот по шеријатским законима, мимо Устава БиХ“, упозорава наш саговорник.
Ту је, објашњава Галијашевић, и „Активна исламска омладина“, која је после напада у САД 11. септембра забрањена као организација, али је своје деловање преселила у готово 1.000 невладиних организација.
Не треба заборавити, додаје стручњак за тероризам, ни деловање око 1.500 припадника арапских, саудијско-кувајтских страних служби, али и служби Катара,Турске и Ирана, које су тренутно у БиХ.
„Дакле, БиХ јесте центар и најопаснија тачка у Европи са становишта џихадистичке терористичке претње“, упозорава Галијашевић.
Лаке мете за регрутацију
Примарни разлози прихватања радикалних идеологија су пре свега фанатизам, а потом новац и социјалне прилике. Екстремни исламисти у Босни располажу великим финансијским средствима и несметано шире пропаганду, те лако долазе до регрута који ће кренути пут џихада, каже саговорник Спутњика.
Он објашњава да чињеница да су некажњено убијали током рата ‘90их у БиХ, данашњим лидерима џихада даје моћ да се представљају као мисионари новог верског учења.
„Држава их не омета у ширењу радикалних идеологија ни када је реч о радикалној пропаганди, нити кад је реч о спречавању токова новца којим се ове организације финансирају“, истиче Галијашевић.
„Када на све то додате агресивност, оружје које им је доступно и њихову интерпретацију ислама, и спојите са социјално-економским приликама у БиХ, јасно је да омладина без перспективе, па и читаве породице, прихватају ову радикалну идеологију и колективно одлазе на ратишта, јер мисле да немају бољи избор“, сматра Галијашевић.
Борба против џихадизма и радикализма мора се водити на свим нивоима, а учешће морају узети политичке елите, образовне институције, исламска заједница, невладин сектор и међународна заједница, закључује наш саговорник.
