„До ’црних сценарија‘ вероватно неће доћи, али имамо планове из предострожности. Они се не саопштавају јавности, баш као што се ни планови одговора на војну опасност не саопштавају, али они постоје, реални су и договорени са међународним организацијама“, рекао је Вујовић.
Грци су настрадали у обе варијанте, јер када се нека земља или организација толико задужи, исход може да буде само трагичан. Као у грчкој трагедији — имате неколико исхода, али је сваки трагичан, каже за Спутњик економиста Љубомир Маџар, који сматра да ни грчко „да“ ни грчко „не“ не значе много за Србију.
„Наш банкарски систем је добро капитализован, грчке банке су у ствари банке Србије, али у грчком власништву. Не мислим да би та власничка линија довела до лоших импулса и тежих удара од којих би страдала наша привреда. Те банке имају приличан степен независности, али раде по овдашњим прописима које све банке морају да поштују“, каже Маџар.
Поједини економски аналитичари сматрају да би матичне банке, које су под великим притиском у Грчкој, могле да посегну за капиталом који је пласиран у наше банке грчког власништва. Маџар не мисли да је то велики ризик, већ да чак може да дође до обрнутог сценарија.
„Баш због тога што су под великим притиском, не искључујем могућност да се матичне банке ослоне на филијале и потруде се да макар њих сачувају у добром финансијском здрављу. То је једна позитивна чињеница у овој иначе компликованој ситуацији“, оцењује Љубомир Маџар.
Иступање министра Вујовића сматра непотребним и исхитреним, јер ако постоји план, не мора да значи да ће доћи до катастрофе, за коју је сигуран да се неће догодити.
„Када бих се и прибојавао драматичних заплета и обрта, ја то не бих рекао у јавности, јер такве ствари могу само да допринесу компликовању ситуације. Јако је чудно да је Вујовић то рекао. Чак и ако постоји и ако је тајан, а чим говори да постоји значи да није тајан, министар не би требало то да износи, чини ми се да тиме само изазива забринутост код наших платиша, штедиша и дужника“, истиче Маџар.
„Да“ на референдуму Грчку вероватно води ка споразуму с повериоцима, док „не“, оцена је већине аналитичара, води ка испадању Грчке из зоне евра, а можда и из Европске уније. „Не“ је за измучену Грчку пут поноса, али и тежи пут, јер би та земља морала да прође кроз катарзу, уз повратак на драхму.
Економиста, нобеловац Џозеф Стиглиц саветовао је Грке да кажу „не“, јер сматра да је могућ опоравак економије ослобођене страног утицаја. Економиста Љубомир Маџар за Спутњик каже да би заокружио „да“, јер сматра да Грчка нема капацитет за вођење добре политике, да су за њу добри утицаји са стране, да је спасавају од ње саме.
Ако Грци кажу „не“, биће то велики удар, знатно већи него у случају да кажу „да“, јер „не“ је удар на Европу, који би могле да следе и Италија, Португалија, Шпанија. Повратак на драхму је ризичан и за земљу и за грађане. Међутим, постоји уверење да би се тај удар исплатио, да би Грчка преласком на своју самосталну политику могла да се консолидује.
„Не“ би значило удар на идеју уједињене Европе, Грци су тога свесни. Ако победи, побољшаће њихову преговарачку позицију, а питање је колико ће то успети да искористе.
