Одржавање референдума о споразуму са европским владама, Европском унијом (ЕУ) и Међународним монетарним фондом (ММФ) иницирао је грчки премијер Алексис Ципрас и гласање је организовано за само девет дана.
Последњи пут Грци су на референдуму гласали пре 41 годину, 1974, када су одбацили обнављање монархије после пада хунте „црних пуковника“.
На референдуму питање гласи „Да ли да се прихвати нацрт споразума који су представили Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд на састанку Еврогрупе 25. јуна 2015. и који се састоји од два документа, а сачињава јединствен предлог? Први документ је насловљен ’Реформе за довршетак актуелног програма и после њега‘, а други ’Прелиминарна анализа одрживости дуга‘“.
Повериоци Грчке захтевају реформе у замену за продужење споразума о пакету помоћи до новембра, али је продужење одбијено, а програм помоћи окончан као што је планирано 30. јуна, након прошлонедељне пропасти преговора грчке Владе и кредитора.
Уписано је 9.855.029 бирача који ће се изјашњавати на 19.159 бирачких места широм Грчке, а као и до сада, Грци из дијаспоре морају да се врате у земљу уколико желе да гласају.
Они који се противе предложеном споразуму гласаће „не“, а они који га подржавају заокружиће „да“.
Влада је саопштила да верује да би одбијање понуђеног споразума могло да ојача позицију Атине за преговарачким столом и осигура постизање „бољег споразума“.
У кампањи су Ципрасова радикална левичарска партија Сириза и Независни Грци агитовали против споразума са кредиторима, подржани десничарском Златном зором, док су опозициона Нова демократија, Пасок и Река (То Потами) за „да“.
Грчки министар финансија Јанис Варуфакис најавио је да ће се повући уколико на референдуму буде више гласова за споразум, а за ирски радио РТЕ рекао да је споразум са кредиторима „мање-више направљен“, а да је једино преостало питање отпис дуга.
Према подацима грчког Министарства финансија, укупан износ дуга Грчке на дан 1. април ове године, износио је 312,7 милијарди евра.
Знатан његов део — 184 милијарде, отпада на Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) — 131 милијарда, као и на владе земаља еврозоне, укључујући Немачку, Француску, Естонију и Словачку.
Грчка је дужна и 27 милијарди евра Европској централној банци (ЕЦБ) и 21 милијарду ММФ-у.
Уочи гласања, у центру Атине су прексиноћ одржана два митинга на којима се окупило више десетина хиљада људи.
Централни догађај митинга који је организовала Сириза био је Ципрасов говор, који је позвао присталице да одбаце услове кредитора на референдуму.
Најмлађи премијер Грчке (40) говорио је о долазећој „победи Грка над страхом“.
„Већ смо победили! И узећемо своју судбину у своје руке!“, рекао је Ципрас пред окупљенима који су узвикивали „Не“.
„Славимо и певамо да превладамо страх и уцене. У земљи у којој је рођена демократија, поново омогућавамо повратак демократији. Шаљемо сигнал демократије, слободе и достојанства читавој Европи“, казао је грчки премијер.
Дан раније, Ципрас је на локалној телевизији рекао да ће инсистирати на отпису 30 одсто грчког дуга, као и на одлагању исплата преосталог дуга на 20 година.
„Грађани Атине, грчки народе, у недељу нећемо просто одлучити да останемо у Европи. Одлучићемо да живимо у Европи достојанствено, да радимо и развијамо се у Европи. Да будемо једнаки са равноправнима у Европи. И, верујте ми, нико нема право да прети поделом Европе“, додао је он.
Митинзи су одржани у још десет градова Грчке.
Пре одржавања референдума, током 24 сата, сва окупљања и објављивања анкета су забрањена, а да би се људи охрабрили да гласају, како извештавају агенције, биће уведени попусти на аутобуске, возне и авио-карте на домаћим линијама.
Бирачка места отворена су од седам сати по локалном (шест по средњоевропском) времену до 19 сати, а први резултати очекују се вечерас око 21 сат.
