У тексту насловљеном „Како су Британија и САД одлучиле да препусте Сребреницу њеној судбини“, аутори, новинар Ед Вулиами и бивша портпаролка Хашког трибунала Флоранс Артман, наводе да „данас постоји много доказа да је пад Сребренице био део политике три велике силе — Британије, Француске и САД — и руководства Уједињених нација, у потрази за миром по сваку цену, мира на рачун Сребренице“, преноси Танјуг.
„До сада је увек истицано да је такозвана ’завршна стратегија‘ којом се дошло до мировног споразума и послератне мапе Босне, била последица ’реалности на терену‘, након пада Сребренице. Оно што се сада открива је да је ’завршница‘ претходила том паду и како се испоставља — од њега зависила“, наводе аутори.
У тексту се износи хронологија догађаја везаних за Сребреницу, и изјаве актера које иду у прилог томе да је злочин у Сребреници био очекиван.
Аутори наводе да је у априлу 1993. Савет безбедности УН поднео извештај у којем је упозорио на потенцијални масакр уколико српске снаге уђу у Сребреницу.
Писци текста у „Гардијану“ објашњавају како су велике силе имале за циљ да се укине постојање енклава, да су биле свесне да ће уследити етничко чишћење Сребренице, али и како су припадници Унпрофора оставили цивиле незаштићене и одбили да им помогну.
„Према америчким депешама са којих је скинута ознака тајности детаљи злочина дошли су до западних обавештајних служби много пре него што је почео 13. јула, а ЦИА оперативци гледали су готово ’живи‘ пренос на локацији у Бечу“, пише „Гардијан“.
У тексту су описани и сусрети западних званичника са представницима муслимана, али и Слободаном Милошевићем, Радованом Караџићем и Ратком Младићем.
„Ниједан политичар, дипломата или високи војни функционер није нашао за сходно да поднесе оставку због издаје Сребренице. Биће занимљиво видети да ли ће се нешто приближно извињењу чути следеће недеље (на комеморацији у Поточарима) од Британије, Америке или Француске“, закључују аутори, наводећи да су многи који су били умешани „унапређени или померени на уносне позиције“.
