Преговарачком „спектаклу“ са Ираном, уз многобројне паузе међу чиновима, аплаузе и похвале појединим учесницима и потом одлазака неуспешних извођача, који траје готово деценију, назире се крај.
Учесници „Шесторке“ и Иран у Бечу покушавају да убеде светску јавност да су сада преговори заиста стигли до краја, обећавајући да нових „чинова“ неће бити, бар не у наредних 10 година, на колико је предвиђена већина уговора у вези са иранским нуклеарним програмом.
Барак Обама пожурује преговараче: ако закасни са предавањем уговора Конгресу, законодавци одлазе на одмор и процес ратификације ће се отегнути. Не сме се заборавити ни на већинско присуство републиканаца на Капитол хилу, који сматрају да је уговор између преговарача и Ирана заправо лични пројекат председника-демократе.
Поједини аналитичари сматрају да је Обами хитно потребан бар један спољнополитички успех како би ушао у историју. За сада, председник САД нема чиме да се похвали.
У јеку преговора у Бечу, негодовао је премијер Израела, Бењамин Нетанјаху. Изралеског шефа владе брине укидање економских санкција Исламској републици. Нетанјаху сматра да се спремају неповољни уговори и да преговарачи чине превелике уступке Ирану. Без обзира на свакодневне врло оштре нападе премијера Израела, преговарачки процес се наставља. На неколико детаља скреће пажњу стални аналитичар радија Спутњик, Емад Абшенас:
„Стара иранска изрека гласи: ’синови Израела не престају да се буне‘, па тако и господин Нетанјаху наставља да користи сваки тренутак и да се жали ’у празно‘, занемарујући објективне околности. У односу на активе Ирана, страх изазива управо питање укидања санкција. Ако Запад и Иран успоставе пуно поверење и буду укинуте санкције, већ за два или три месеца Иран очекује да ће активи који су раније били блокирани, поново бити враћени у државни трезор“, тврди Абшенас.
Експерт подвлачи да, без обзира на досадашњи успешни ток преговора, ипак остају нека питања која тек чекају своје одговоре. Он подсећа да су државе Запада одлучиле да је за подршку миру и безбедности у блискоисточном региону неопходна активна сарадња са Русијом, Кином и Ираном.
„Зато би требало имати у виду да се министри иностраних послова нису састали у Бечу само због решавања питања нуклеарног програма. На том форуму се обрађују и важне регионалне теме, најпре питање заштите од тероризма, који се нажалост свакодневно прелива у друге државе, па и у Европу. Зато све стране схватају да је без сарадње са Ираном немогуће стабилизовати ситуацију у региону и обезбедити мир и сигурност“, подсећа Абшенас.
Пред почетак самита БРИКС-а, који почиње 8. јула у Уфи, на завршну фазу бечких преговора дошао је и министар иностраних послова Русије, Сергеј Лавров. Овако нешто ни као могућност није предвиђено. Шта ће се десити ако, како каже један од преговарача, не буду решена „осетљива питања“ у предвиђеним роковима. Шефови дипломатије који су се окупили у бечком хотелу Кобург, немају одговор.
