Уместо привредног раста од 0,5 одсто у овој години, вишемесечна неизвесност и готово две недеље контроле капитала ће, наводи данас лист „Катимерини“, вероватно резултирати рецесијом од 3 одсто.
„Процењено да је ће мере вредне осам милијарди евра које је Грчка најавила за 2015. и 2016. годину бити повећане за две милијарде евра по години, због чега ће њихова укупна вредност достићи 12 милијарди евра у периоду од две године“, додаје се у тексту.
Премијер Грчке Алексис Ципрас данас ће, како је најавио, у Бриселу изнети кредиторима веома конкретан предлог реформи, који подразумева и реструктурирање грчког дуга.
Он је јуче посланицима Европског парламента поручио да жели одржив споразум и да је резултат референдума, на коме су Грци рекли не строгим мерама штедње, мандат за праведнији споразум, а не за раскид веза с Европом.
„Преузимам пуну одговорност за оно што се догодило у протеклих пет месеци и уверавам вас да су Грци у протеклих пет година уложили огроман напор. Желимо споразум који ће подразумевати кредибилне реформе, уз најмање могуће рецесивне мере и уз агенду раста. Наш предлог предвиђа реструктурирање дуга“, рекао је он, истичући да то неће оптеретити европске грађане.
Јавни дуг Грчке мора да буде одрживији, закључио је Ципрас. Новац од кредитора никада није стизао до грчких грађана, већ је одлазио на спасавање европских банака, указао је грчки премијер, који је јуче на седници Европског парламента претрпео тешке критике, од којих су неке биле и увредљиве, на рачун понашања Грчке.
Директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард наговестила је да је известан отпис дела грчког дуга неопходан, али Немачка, највећи кредитор Грчке у Европи, снажно се противи тој идеји.
Амерички министар финансија Џејкоб Лу подржао је став ММФ-а, наводећи да грчки дуг тренутно није одржив. Администрација америчког председника Барака Обаме упозорила је данас Европу да би дозвољавање финансијског и економског колапса Грчке била геополитичка грешка.
Због масовног подизања готовине, банке у Грчкој су затворене дуже од недељу дана, пошто је Влада увела контролу капитала желећи да спречи колапс банкарског система. Извори из финансијског сектора Грчке наводе да би банке у тој земљи могле у наредна два дана да остану без новца, ако се Атина и кредитори не договоре о новом пакету помоћи.
Европска централна банка (ЕЦБ) је задржала досадашњи ниво ограничења хитних средстава за грчке банке на 89 милијарди евра. Јучерашња одлука одбора гувернера ЕЦБ била је очекивана, а обим средстава Хитног фонда за очување ликвидности (ЕЛА) за грчке банке остао је на нивоу утврђеном 27. јуна, када је Грчка расписала референдум.
