На први поглед, САД немају разлога да се озбиљно брину: дуг Грчке пред америчким банкама износио је крајем 2014. године само 12,7 милијарди долара. Осим тога, Вашингтон у својству највећег акционара ММФ-а „учествује" у грчком дугу.
Међутим, колапс Европе је друга ствар. „Преливање кризе преко ивица“ може негативно да се одрази на раст економије САД, упозорила је пре неки дан своје клијенте банка „Голдман Сакс“. Посебно јер су се САД директно суочиле са сличним проблемом „на прагу сопственог дома“ — Порторику. Територија САД у Карипском мору има посла са огромним дугом од 72 милијарде долара.
Штедети или жртвовати?
Тема Грчке представља много ширу, глобалну дискусију која се распламсала и у САД.
„Грчка је само почетак одговора великих размера на оштру штедњу“, пише Ховард Фејман, директор редакције портала „Хафингтон пост“
Према његовим речима, САД такву дискусију воде откад је почела кредитна криза. Они још од 2010. године инсистирају на доношењу пакета помоћи Грчкој, сведоче снимљени разговори тадашњег министра финансија САД Тима Гајтнера које је објавио „Фајненшел тајмс“. Према документу, Немачка се, наводно, противила „спасавању“ и инсистирала на политици оштре штедње.
Након тога Вашингтон се понашао уздржано и председник Барак Обама је само једном изашао са оштрим речима. Почетком ове године рекао је: „Не може се ’цедити‘ земља која преживљава економску кризу политичког система, друштво то не може да то издржи“.
У последње време Обама је почео све чешће да води телефонске разговоре са најважнијим политичарима који „учествују“ у европској економској кризи. Он је у уторак разговарао са премијером Грчке Алексисом Ципрасом и канцеларком Ангелом Меркел. Грчкој мора да се дозволи да „настави реформе, да се врати у зону раста економије и да се постигне оптимални обим дуга у оквиру еврозоне“, изјавио је Обама у разговору са Меркеловом. То сигурно значи да је за Меркел дошло време да напусти своју тврдоглаву политику.
Истовремено, САД су се побринуле да ММФ прошле недеље усвоји, упркос противљењу Европљана, спорни документ о грчком дугу. У њему се фонд заложио за отписивање дуга — захтев који је шефица ММФ-а Кристина Лагард поново потврдила у среду.
