Грчка се борила до краја за споразум са кредиторима који ће омогућити земљи да стане на ноге. Опасност да се Грчка нађе ван еврозоне остаје у прошлости, изјавио је премијер Грчке Алексис Ципрас, након завршетка самита шефова држава еврозоне.
„Водили смо жестоку борбу. Борили смо се до краја за најбољи споразум који ће омогућити земљи да стане на ноге. Одлука ће сачувати Грчкој услове финансијске стабилности. У њој се налазе услови за обнову економије", рекао је Ципрас.
„Његова реализација ће бити тешка. Мере ће неизбежно створити кризне трендове. Ипак, развојни пакет, реструктуризација дуга и финансирање у наредне три године створиће код инвеститора осећај да је Grexit остао у прошлости", изјавио је премијер.
„Отворили смо пут новој помоћи“, изјавила је канцеларка. Она је нагласила да отпис дуга није на дневном реду. Према речима Меркелове, обим помоћи Грчкој износиће 82—86 милијарди евра за 3 године.
Грчка је пристала да створи фонд од 50 милијарди евра за гарантовање трећег пакета помоћи, изјавио је на крају самита еврозоне председник Европске групе Јерун Дајселблум.
„У фонду ће се налазити имовина Грчке у вредности од 50 милијарди евра и он ће се налазити у Грчкој“, рекао је он.
И Председник Савета Европске уније Доналд Туск рекао је да је постигнут једногласни договор да понуде Грчкој трећи предлог за спасавање привреде и да Атину задрже у зони евро.
„Евросамит је једногласно постигао договор. Све је спремно да иде у ЕСМ програм за Грчку са озбиљним реформама и финансијском подршком“, рекао је Туск, пренела је агенција АФП.
EuroSummit has unanimously reached agreement. All ready to go for ESM programme for #Greece with serious reforms & financial support
— Donald Tusk (@eucopresident) July 13, 2015
Договором о решењу проблема грчке кризе је пре свега добила ЕУ, зато што је европско монетарно тржиште остало цело, излазак Грчке из еврозоне отворио би нове проблеме јер, спораузмом из Лисабона није ни предвиђен излазак неке земље из еврозоне, сматра професор на универзитету у Лувену и економски саветник у Влади Србије, Владимир Круљ. Међутим, то није највећи део победе уније, политички бенефит је много важнији, каже Круљ за Спутњик.
"Успело је да се помире ставови између три гурпације, једне која је била врло оштра, коју су предводиле Немачка и Финска, коју су пратиле Словенија, Словачка и Белгија, са друге стране биле су Француска и Кипар, французи су чак нудили могућност билатералног договора, а у трећој групи су били они који су се плашили да се "зараза" не прошири, Шпанија, Италија Португал, Ирска и балтичке земље", каже Круљ.
Саговорник Спутњика сматра да ће Грци први пут осетити праву дубину реформи која им је одавно била потребна, што како је рекао, неће бити лако, јер ће мењати све елементе економије.
"Грци ће морати да мењају пензиони систем, ПДВ, приватизацију, цену струје, много битних елемената. Финансијска дисциплина биће строго надгледана. Мислим да ће Грчка урадити оно што би је чекало и у једном и у другом сценарију, а то су корените и јасне рефрме са врло јасним циљевима без којих је немогуће планирати одрћиви економски развој било које земље, па и чланице еврозоне", наглашава економски саветник. Према речима извора у кулоарима састанка шефова европских држава, обим трећег програма помоћи Грчкој може достићи 90 милијарди евра.
Лидери еврозоне састаће се данас у пуном саставу на ванредном самиту у Бриселу да би разговарали о трећем компромисном предлогу за спасавање Грчке.
Немачка канцеларка Ангела Меркел је изричито искључила могућност отписа дуга тој земљи. .
