Суботичке власти у потпуности контролишу ситуацију са мигрантима, каже градоначелник Јене Маглаи. Увођење ванредног стања, по његовим речима, долази у обзир када званично добије препоруку Војвођанског штаба за ванредне ситуације. Тада ће, како каже, сазвати седницу Штаба на којој ће бити сагледано стање, где ће на основу валидних чињеница и података бити донета одговарајућа одлука.
Председник Скупштине града Зајечара Саша Мирковић каже да је стање са мигрантима на територији тог града прерасло његове оквире. Зајечар не може да поднесе велики прилив миграната, категоричан је Мирковић.
Ни један званичник локалних самоуправа није желео да се изјашњава о зиду који Мађарска гради на граници са Србијом. Уместо њих то су урадили премијер Вучић и министар Вулин. Вучић са своје стране поручује да они који граде зид ограђују себе, а не Србију, као и да се Србија понаша пристојно и да не жели да квари односе са Мађарском.
„Србија је отворена земља, у Србију је свако добродошао, Србија скоро да нема граница. Србија је сигурна земља и за Немачку и за друге европске земље. Србија са мигрантима из различитих земаља поступа на најбољи могући начин“, каже Вучић.
Премијер је најавио скору посету Прешеву где ће посетити Центар за прихват миграната.
„Ми свој посао радимо. Можете да се стидите само сопствених потеза. Туђих не можете“, закључује српски премијер.
Министар Вулин каже да је погрешно то што Мађарска ради, да ће Србија поштовати међународне конвенције и да ће се мигрантима омогућити сва права.
„Зид није добра вест. Вероватно ће, једним делом, успорити проток, али врло брзо ће се појавити нови кријумчарски канали. Зид неће решити проблем, и наравно да ће ове људе само гурати у криминал“, рекао је Вулин.
Полемике око великог броја миграната воде се и у Немачкој. Немачки министар унутрашњих послова, Томас де Мезијер рекао је да је важно разграничити коме је заиста потребна помоћ и оних који ни под једним условом немају могућност да дођу у обзир да у Немачој добију право на останак.
„Они којима је признато право на заштиту, требало би убудуће да буду брже и боље интегрисани, а са друге стране они који имају обавезу да напусте земљу и немају никакву перспективу за останак, требало би да се њихов боравак у Немачкој убудуће консеквентније и делотворније оконча“, каже де Мезијер.
Министар финансија Баварске Маркус Зедер из Хришћанско-социјалне уније заложио се за укидање такозваног „џепарца“ за избеглице који износи 140 евра месечно током трајања процеса добијања азилантског статуса и рекао да је тај новац за многе људе мотивација да дођу у Немачку.
У првој половини ове године је у Немачкој 179.037 особа поднело захтев за азил, што је за 132,2 одсто више него у истом периоду лане.
Када је реч о земљама из којих је у првој половини ове године стигло највише захтева за азил, статистика каже да су то Сирија, Косово, Албанија, Србија, Ирак, Авганистан, Македонија, Босна, Еритреја и Нигерија.
