Западни експерти већ годинама спекулишу да ће Москва и Техеран након што Ирану буду укинуте санкције постати жестоки конкуренти на тржишту енергената, али др Биџан Каџепур, експерт за област енергетике из фирме за стратешке консултације „Атиjех интернешнел“, верује да је такав приступ ситуацији превише једноставан.
Захвалност Русији
„Такав став претпоставља да ће Иран ући у тржишну утакмицу с Русијом, јер су обе земље велики извозници нафте и гаса, и да ће због тога Москва имати мотив да спречи Техеран да развија своје нафтне и гасне потенцијале. Међутим, у реалности је све много комплексније — било каква суштинска анализа односа Москве и Техерана морала би да узме у обзир знатно ширу слику, а нарочито потенцијалну улогу Ирана у новој стратегији Москве — Русија, наиме, све више се окреће Азији“, наводи овај експерт.
Др Каџепур наглашава да је Русија била од самог почетка укључена у преговоре Ирана са великим силама у вези са нуклеарним програмом Техерана. Поред тога, две државе су и пре коначног потписивања споразума у Бечу одржале серију састанака на веома високом нивоу.
Током последњег сусрета са председником Владимиром Путином, на заједничком самиту земаља БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу у Уфи, председник Ирана Хасан Рохани је изјавио:
„Сматрам да ми је дужност да захвалим Русији за напоре које је уложила у преговоре о решавању проблема иранског нуклеарног програма, као и за лично залагање министра спољних послова Сергеја Лаврова по овом питању“.
Значај геостратешких трендова
Др Каџепур је у једном интервјуу датом прошле године оценио да нема сумње да Русија заузима посебно место како у регионалној, тако и у међународној стратегији Техерана, и нагласио да су фактори који утичу на сарадњу две земље пре свега ситуација у Сирији и односи на Блиском истоку.
Обе државе су, заправо, када су посреди регионална питања, постигле „заједничко разумевање“, подсетио је експерт на речи иранског председника из 2009. године, када је Рохани био члан иранског Врховног националног савета за безбедност.
Од тада се, додуше, доста ствари променило, али геостратешки трендови су, каже он, значајнији него икада раније — Русија је на мети западних санкција, па се Кремљ окреће истоку и ојачава економске и политичке везе са Кином и Ираном.
„Све три државе боре се са стратешким изазовима који су у директној вези са џихадистичким екстремизмом, регионалним нестабилностима и развојем енергетских сектора. Посебан акценат је на цени нафте, која је практично у слободном паду од средине 2014. године“, наглашава др Каџепур.
Повећање трговинске размене
Важно је истаћи и да тај нови „савез у троуглу“ изазива велику забринутост у редовима америчких геостратега — Халфорд Макиндер, оснивач англосаксонске геополитичке школе би се превртао у гробу, оцењује међународни експерт.
Он додаје и да су Москва и Техеран постигли сагласност око тога да међусобну трговинску размену повећају на 15 милијарди долара, што је чак десет пута више него 2013. године. И док ће Русија бити највише фокусирана на извоз оружја и изградњу нових нуклеарних централа, постоје шансе и да добије значајнију улогу у области извоза крупне опреме и механизације за ирански енергетски сектор.
Поред постојеће и потенцијалне сарадње у секторима привредне размене и директних инвестиција, однос Русије и Ирана биће додатно и ојачан „троугластом“ кооперацијом у централној Азији и на Блиском истоку, каже др Каџепур.
Он помиње изјаву Алија Акбара Велајатија, првог човека иранског Центра за стратешка истраживања, који је својевремено рекао да безбедност у централној Азији, на Блиском истоку, у северној Африци и на Кавказу „директно зависи од сарадње Тејерана, Москве и Пекинга“.
Русија и Иран, по свему судећи, имају много више заједничких интереса него што би на први поглед могло да се претпостави.
