Основна сврха тог заједничког лета била је симболизовање политике детанта, односно попуштања затегнутих односа двеју суперсила у то време, чиме је коначно стављена тачка на свемирску трку између Америке и Совјетског Савеза, која је почела још 1957. године.
Јула 15. године 1975. из Совјетског Савеза полетела је ракета Сојуз 19, којом је управљао астронаут Алексеј Леонов, док је из Америке полетео Аполо 18 под командом Томаса Стафорда. Тај лет је поред симболичког значаја имао и велики допринос у модернизацији свемирске технологије, с обзиром да је тада постигнуто прво спајање космичких бродова произведених у различитим земљама и различитим технологијама.
Руски космонаут Алексеј Леонов, који је још десет године раније био први човек који је изашао из летелице и боравио у отвореном свемиру, каже да је екипа програма Аполо-Сојуз функционисала савршено.
„Такве односе између људи као што је то било у екипи Сојуз-Аполо нико није имао. Том Стафорд, који је био командант екипе Аполо је до тада већ имао три свемирска лета. Он је јако савестан човек, велики професионалац. Годинама након лета смо се се стално виђали и дружили породично“, рекао је он.
О томе да је пријатељство Американца и Руса било нераскидиво говори и Том Стафорд, који је још давно на савршеном руском рекао: „Ја немам брата и немам сестру. Али сада имам брата — то је Алексеј Леонов“.
Заједнички лет су предложили Американци још 1970. године, а коначан договор о томе да ће се лет заиста десити постигнут је 1972. године. Циљ заједничког лета, како је било наведено у документима, био је да се провери технологија спајања различитих космичких бродова у отвореном свемиру. Алексеј Леонов је летео са колегом Валеријем Кубасовом. За њега каже да је најбољи партнер којег је један космонаут могао да има.
„Када су ме позвали да предводим наш заједнички америчко-совјетски пројекат, рекао сам им да имам један услов, а то је да мој инжењер и партнер буде Валериј Кубасов. Нешто касније су ме поново позвали и рекли да су разговарали са Кубасовом, те да је он рекао да такође жели да лети искључиво са Алексејем. Прошло је много година, никоме још нису дали тако позитивне оцене“, рекао је Леонов.
Са америчке стране у космос је полетело три астронаута. Поред Стафорда на броду су били и Ванс Бранд, али и Доналд Слејтон, један од седморице астронаута из пројекта Меркур — првог америчког лета у орбиту 1961. године, непосредно након што су Руси послали првог човека у космос, легендарног Јурија Гагарина.