Наиме, вест да ће Грчка подржати чланство Косова у међународним организацијама, уз ономадашње најаве румунског премијера Виктора Понте да ће званични Букурешт преиспитати одлуку ове државе о непризнавању Косова, намеће питање да ли ће ове две чланице ЕУ званично признати Косово? Друго уско везано питање је и ако то учине ове две државе, хоће ли се њиховим примером повести Шпанија, Кипар и Словачка, преостале чланице ЕУ које нису признале самопроглашену независност Косова?
Јовановић појашњава да Шпанија има потенцијалне сепаратистичке провинције, да Словачка има компактних 600 хиљада Мађара на самој граници са Мађарском, а да Кипар никад неће пристати да призна независност северном делу.
Притисци или државни интереси
И Јовановић и директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић напомињу да би донекле требало разликовати случајеве Грчке и Румуније, јер се ради о различитим мотивима за уступке. Оно у чему су сагласни јесте да постоје притисци међународне заједнице како на Србију, тако и на преостале државе из ЕУ које нису признале Косово да то учине.
Пророковић сматра да Грчка јесте изложена притиску, али да косовско питање ипак није на врху приоритета њене политике.
„То више тумачим као чињење уступака Албанцима пошто Грчка има стратешке интересе у Албанији, а има и унутрашњи проблем јер су процене да између пола милиона и милион Албанаца живи и ради у Грчкој. Те ситне кораке и уступке је Грчка и до сада чинила, али до данас нису довели до признања. Чак и ако Грчка предузима овај корак, то не мора неминовно водити као признавању“, прецизира Пророковић.
Владислав Јовановић не искључује могућност да је Грчка била уцењена од ЕУ и да је то можда саставни део дила да она на неки начин буде прихваћена на финансијске јасле међународне заједнице, а да заузврат учини нешто што одговара геостратегијским интересима заједнице.
„Нисам сигуран у то, с обзиром да Грчка има дугорочне интересе да не квари своје историјске пријатељске односе са Србијом. Али, у овом свету који је сав ускомешан и усковитлан, то није потпуно искључено“, додаје Јовановић.
Одласком Понте одлази прича о Косову?
Кад је Румунија у питању, оба наша саговорника помињу да би румунско признање Косова могло да буде бумеранг Румунији због Трансилваније.
„Нисам сигуран да Румунија то не би учинила, мада, она тиме веома ризикује да остаје усамљена наспрам Мађарске која има једва пригушене ревизионистичке, да не кажем иредентистичке, претензије на Трансилванију“, каже Јовановић.
Душан Пророковић констатује да се тамошња политика мењала како се мењала и власт ове земље.
„За време власти Трајана Басескуа то питање уопште није долазило на дневни ред. Проблем је настао доласком Виктора Понте на власт. Он је као амерички човек у својим иступима био екстремно оријентисан ка НАТО-у и он је у јавни дискурс у Румунији увео тему потенцијалног признавања Косова“.
Он напомиње да се у дипломатској чаршији могло чути да је Немачка сугерисала Румунији да би јој се отворила врата пријема у шенгенску зону уколико би признала Косово. Међутим, како каже, ово питање ће делимично бити стављано ад акта и архивирано јер је Виктор Понта, одлазећи премијер, оптужен за тешку корупцију.
Грчка има толико проблема да евентуално признавање Косова не може ништа да промени у приступу ЕУ или ММФ-а према њима, сматра Пророковић, па кад би учинила тај уступак, покварила би односе са Србијом и пореметила балканску безбедносну архитектуру, што би био лош потез са аспекта саме Грчке.
Сви покушаји ЕУ и Америке да разбију блок држава које се противе независности Косова, закључује дипломата Јовановић, неће моћи да се остваре у догледно време, ма колико се велике силе упињале.