Међуетнички пламен који је у последње време тињао у Босни и Херцеговини изнова је букнуо нападом на српског премијера у Сребреници. Додавање „уља на ватру“ могло би уследи већ у првој недељи августа, када би требало да се одржи грандиозна дводневна прослава Дана државности Хрватске.
Датуми 4. и 5. август, када се планира прослава, већ су 20 година уназад дани када хрватски Срби пале свеће за своје мртве, а Хрвати славе. Акцијом „Олуја“, хрватска војска је у том периоду за свега четири дана заувек из њихових домова 1995. године протерала 220.000 Срба из Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације и убила приближно 1.205 српских цивила, 552 жене и дванаесторо деце. Око 800 Срба још се воде као нестали.
Војна парада којом ће Хрватска обележити 20 година од независности славиће се у Загребу, али и у Книну. Колинда Грабар Китаровић, председница Хрватске, већ је послала позивнице, али се испоставило да у војном дефилеу неће бити војника из Америке, Британије, Немачке, како се најављивало. Како хрватски медији пишу, одлука да се не појаве на дефилеу је пре свега политичка — не желе да својим присуством распирују сукобе у региону.
Оцене саговорника Спутњика на тему да ли ће ова прослава додатно подићи тензије у региону су различита. Једни су мишљења да је то копање по ранама и стварање нових тензија, док други верују да на Балкану тензије никада нису ни престале.
Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица, подсећа да се већ 25 година у међународној заједници форсира слика да су за ратове на овим просторима криви само Срби. Он каже да је таква теза примењена у Сребреници, и да ће се применити и обележавањем „злочиначке акције ’Олуја‘“ у Хрватској, што неће допринети нормализацији односа у региону, али ни помирењу између Срба и Хрвата.
„То је приступ који производи нове поделе, сукобе и прави тензије. Парада је сасвим сигурно антисрпски оријентисана и она не означава дан мира и демократије, како то говоре хрватски званичници, већ прославу протеривања Срба“, наводи Линта.
Он подсећа да је Међународни суд правде после тужбе и контратужбе између Србије и Хрватске закључио да су се после „Олује“ десили злочини који досежу ниво геноцида, али да није доказана геноцидна намера, што према Линти јасно говори да акција „Олуја“ није била легална. Он наводи да је апеловао на Европски парламент да донесе резолуцију о почињеним злочинима са хрватске стране током акције „Олуја“, чиме би се показала принципијелност.
„На тај начин би се послала и порука да је прослава непримерена управо због злочиначког карактера те акције“, наводи он, напомињући да је одлука дела света да не дође на параду добар сигнал.
Председник Српског народног већа Милорад Пуповац подсећа да је прослава „Олује“ годинама предмет спорења између српске и хрватске политике.
„Ова годишњица спада у контекст додатно заоштрених односа у политикама и праксама сећања међу народима на просторима бивше Југославије и нема никакве сумње да се могу очекивати нова заоштравања на том плану“, уверен је Пуповац. Он напомиње да би било чудо када би се тензије избегле у наредним данима. Оно што њему смета је чињеница да се врло мало ради на помирењу и признавању жртава.
Предраг Луцић, новинар и колумниста дневника „Нови лист“ из Хрватске, мишљења је да је атмосфера на Балкану таква да не мора ништа ни да се догоди да би се страсти разбуктале.
„Напросто, на простору бивше Југославије више нема тог догађаја који ће нешто посебно појачати тензије, јер су оне, нажалост, стално присутне“, убеђен је он.
Да је ситуација на Балкана „усијна“ приметио је и премијер Србије, који је после разговора са председником Европског парламента Мартином Шулоцом, на ову тему рекао да „му је већа брига од тога да ли ће ЕУ отворити поглавља за преговоре са Србијом, управо нестабилна ситуација у окружењу“.
