Сојуз-Аполо — совјетско-америчко руковање у свемиру

Контакти између совјетских и америчких научника у циљу свемирских истраживања почели су након што су први вештачки сателити постављени у орбиту. Међутим, кооперација је била ограничена на дељење резултата научних истраживања у оквиру разних међународних конференција.

На слици: Експонат у Националном музеју авијације и астронаутике на Смитсоновом институту приказује спајање америчког командног и сервисног модула Аполо 18 са совјетском капсулом Сојуз.

Сарадња између СССР-а и САД у области свемирског истраживања интензивирана је у периоду 1970-1971. године, када су научници и технички специјалисти обеју земаља одржали низ састанака. У Москви је 26. и 27. октобра 1970. одржан први заједнички састанак о спајању свемирских летелица са посадом и свемирских станица. До априла 1972, САД и СССР потписали су Повељу о коришћењу свемира (Споразум који се тиче кооперације у истраживању и коришћењу свемира у мирнодопске сврхе), која је обе државе обавезала на лансирање тест пројекта Аполо-Сојуз 1975.

На слици: Посада совјетско-америчког тест пројекта Сојуз-Аполо: капетан Алексеј Леонов (други ред десно) и инжењер Валериј Кубасов (први ред десно) и астронаути Томас Стафорд, Доналд Слејтон и Ванс Бранд. Јул 1975.

Основна сврха пројекта Аполо-Сојуз била је развијање напредног вишенаменског уређаја за спасавање, тестирање техничких система и инструмената за навођење заједничких летова, као и извођење заједничких научних експеримената и истраживања.

На слици: Алексеј Леонов присуствује медицинском тестирању Валерија Кубасова, совјетског пилота-космонаута, на Државном научно-истраживачком центру за обуку космонаута „Јуриј Гагарин“.

За ову мисију дизајниран је потпуно нови механизам спајања свемирских летелица – андрогени чвор за спајање. Приликом сваког спајања постојале су активна и пасивна страна, али су обе стране могле да одиграју било коју од те две улоге. Овим механизмом решен је проблем компатибилности двају свемирских бродова у случају ванредних ситуација.

На слици: Пилоти-космонаути Алексеј Леонов, Ванс Бранд и Валериј Кубасов тренирају на симулатору свемирског брода у Центру за обуку космонаута „Јуриј Гагарин“.

У марту 1973. године, НАСА је објавила ко ће бити чланови посаде свемирског брода Аполо: Томас Стафорд, Ванс Бранд и Доналд Слејтон. Резервну посаду чинили су Алан Бин, Роналд Еванс и Џек Лаусма.

На слици: Пилоти-космонаути и хероји Совјетског Савеза Валериј Кубасов и Алексеј Леонов током вежбе слетања космичког брода на воду.

Два месеца касније, обелодањена је и посада Сојуза: Алексеј Леонов и Валериј Кубасов. Резерве су били Анатолиј Филипченко и Николај Рукавишников. Донета је одлука да ће обе свемирске летелице наводити контролни центри њихових држава.

На слици: Спајање свемирских бродова Сојуз и Аполо, Институт за истраживање свемира, Совјетска академија наука

Између 2. и 8. децембра 1974. године, у оквиру совјетског плана припреме, изведен је пробни лет модернизованог космичког брода Сојуз 16. Током лета су проверени системи за одржавање живота и спајање.

На слици: Медицински тим прегледа совјетског космонаута Алексеја Леонова пре лансирања брода. Поглед кроз екран надзорног система.

Последња фаза пробног програма лета започела је 15. јула 1975. године. Сојуз и Аполо лансирани су са седам и по сати разлике.

На слици: Совјетски космонаути Алексеј Леонов (лево) и Валериј Кубасов на космодрому „Бајконур“ непосредно пре лансирања свемирског брода Сојуз 19, 15. јула 1975.

Посаде оба брода су 16. јула радиле поправке. Сојуз је имао проблема са телевизијским системом, док је систем за спајање на америчком свемирском броду имао грешку. Обе посаде су успешно и у потпуности отклониле сметње.

На слици: Сојуз 19 се спаја са свемирском летелицом Аполо у оквиру Аполо-Сојуз тест пројекта. Фотографија са ТВ екрана.

Дана 17. јула започела је последња фаза „рандевуа“. Спајање је забележено у 19.09 по московском времену. Два космичка брода су се спојила, чиме је створен прототип за будућу међународну свемирску станицу.

На слици: Командант совјетске посаде Сојуза Алексеј Леонов (лево) и командант америчке посаде Апола Томас Стафорд рукују се у свемиру 17. јула 1975.године.

Три сата након спајања, команданти двеју мисија, Стафорд и Леонов, руковали су се кроз отворени поклопац Сојуза. То је било прво међународно руковање у свемиру.

На слици: Совјетски космонаут Алексеј Леонов (лево) и амерички астронаут Томас Стафорд одговарају на питања новинара на прес-конференцији у свемиру током експерименталног лета Апола и Сојуза у јуну 1975. године. Фотографија са ТВ екрана.

Састанак између совјетске и америчке свемирске посаде директно је преношен на Земљу телевизијским мрежама. Посаде Сојуза и Апола одржале су конференцију за штампу у свемиру, прву такве врсте у историји.

На слици: Посада Сојуз-Аполо совјетско-америчке свемирске мисије након спајања бродова у јулу 1975. Космонаут Алексеј Леонов (средина) и астронаути Томас Стафорд и Доналд Слејтон.

Лет спојене космичке летелице трајао је 43 сата, 54 минута и 11 секунди. Бродови су се раздвојили 19. јула у 15.03 по московском времену. Потом су се спојили још једном како би тестирали механизам.

На слици: Свемирски брод са совјетским пилотима-космонаутима Алексејем Леоновом и Валеријем Кубасовом слеће уз помоћ падобрана на североистоку Казахстана.

Након што је програм успешно завршен, Сојуз се спустио на Земљу 21. јула 1975. године у близини града Аркаљк у Казахстану. Дана 25. јула, Аполо се спустио на воду Пацифика. Овај лет доказао је ефикасност техника спајања за будуће летове и мисије. Успех лета Аполо-Сојуз тест пројекта одиграо је значајну улогу за касније међународне свемирске летове у оквиру програма Мир-Шатл, као и за пројекат Међународне свемирске станице.

На слици: Совјетски пилот-космонаут Леонов ставља свој потпис на свемирску капсулу након слетања.

Историјска фотографија свемирске летелице Сојуз 19 коју су снимили чланови посаде Апола.