Чланови Патриотског блока, који чине Демократска странка Србије, Српски покрет Двери и независни интелектуалци положили су цвеће на споменик, како је речено, трагичном руском цару.
Осим сећања и саосећања са трагичном судбином цара Николаја II и његове породице, начин на који је овај злочин третиран у постсовјетској Русији може да постане поука и Србији како се без заборава превазилазе историјске ране и како се у историјском памћењу чува оно што у својој величини и трагичности може да постане темељ националног помирења и обнове, каже аналитичар Ђорђе Вукадиновић.
„Убиство цара Николаја и његове породице спада у ред тзв. апсурдних злочина. Шта год мислили о Октобарској револуцији, шта год мислили о црвенима, белима, плавима, зеленима, црнима и свима онима који се сукобљавају на политичкој сцени, нема никога ко је иоле нормалан а ко може да оправда тај злочин. Зато је тај догађај једна од преломних тачака у моралној историји човечанства новијег времена“, закључио је Вукадиновић.
Најмање што можемо да урадимо јесте да се сетимо цара Николаја и одамо му почаст, каже председница Демократске странке Србије Сандра Рашковић Ивић.
„Цар Николај је помажући Србији изгубио не само царство, не само власт, изгубио је главу и целу своју породицу. Животе своје супруге и деце жртвовао је због српске слободе. Недавно су и Руси ставили вето на британску резолуцију о Сребреници и тако још једном показали ко је Србима пријатељ“, категорична је Рашковић Ивићева.
Српски покрет Двери од почетка активног бављења политиком залагао се за најтешње могуће односе Србије и Русије на свим нивоима, каже Зоран Радојичић из тог покрета. Управо судбина цара Николаја, према Радојчићевим речима, показује како треба бранити вредности које баштинимо и које чине основу идентитета наших народа.
„Савремена цивилизација чини све да путем глобализације потре идентитет народа и држава. Морамо приметити да исти западни центри моћи који су у то време учинили све да логистички, материјално и на све друге начине помогну у првом кораку свргавање руског цара са престола, а у другом кораку и његово убиство, и сада спутавају Русију и да јој одузму право да буде своја на своме, да води суверену политику“, каже Радојичић.
Цара Николаја II и његову породицу убили су бољшевици у Јекатеринбургу 17. јула 1918. године у дому трговца Ипатијева. Након свргавања са престола, после Фебруарске револуције, царска породица налазила се у притвору у Царскоселском дворцу. Међутим, пошто им је Велика Британија ускратила азил, одлуком Привремене владе царска породица пребачена је у Тоболск. После Октобарске револуције, бољшевици их пребацују у Јекатернинбург, где их и убијају.
