Били сте на годишњици страдања у Сребреници када је брутално нападнут премијер Србије. Какав је став Исламске заједнице Србије и Ваш лични о дешавањима у Сребреници и том догађају?
— Бог је дозволио да нам се деси Сребреница, јер нам је дао слободу, а неко је изабрао да буде тако. Верујем да ће након свих тих комешања, код људи који спознају бога, ово бити шарена лажа, која ће огадити сваки будући покушај људи који профитирају на границама. То су антихристовци, анитмесијанци. Бог каже: ако ти непријатељ понуди мир, прихвати га и немој пуно да запиткујеш је ли добронамеран, уздај се у Бога. Да ли ће Бакир да вага срце Вучићево? Само треба да буде стрпљив. Да ли Вучић ишта може да сакрије Богу? Не може ништа. Јеси понудио мир — ево руке.
А тај који хоће да не будемо у миру, хоће да профитира, да продаје оружје, месо лудих крава, наше бубреге. Тај је и дозволио истребљење.
Ту је и прича о Насеру и Ратку, људима који су преварени, али на том путу дозвољавања другима да их варају, они су одживели део свог живота као преваранти. Постоји неко ко је преварен, али није се претворио у преваранта. Ови се нису на време зауставили. Због њих народи пате. Када лаже ону жену у аутобусу да ће све бити у реду, то је срамота коју српски народ лако може да скине са себе.
Када то кажете, испада као да је на Србима колективна одговорност и као да генерације, ни криве ни дужне, треба да испаштају због љаге на нечијем имену.
— Боже сачувај, српски народ није геноцидан. Српски народ није истребитељ, али је Ратко био. Ми се нисмо колективно рађали, нећемо тако умирати, нити ћемо колективно пред Богом одговарати. Суштина колективна или саборност је да се помогне сваком појединцу да Бога не заборави. Има друштава која помажу појединца да Бога заборави, ми смо у таквом друштву.
Први у свету је Новак Ђоковић, то није цела Србија, он има заслуге за то друштво, али он је то зарадио. Онај ко је убијао, ко је наређивао, ту нема колективне одговорности, они су геноцидни. Ко убије једнога, као да је убио човечанство.
Познати сте у региону као духовни вођа који се залаже за миран суживот, разумевање међу људима, али поједине Ваше колеге својим иступима распирују страсти, о политичарима да не говоримо. Вера нас вековима раздваја, да ли може да победи политику?
— Све што свако треба да уради јесте да се окрене Богу, јер само на тај начин смо се сви окренули једни другима. А шта ће друго да победи, има ли овде ко јачи од Бога? Када дође судњи дан, Бог неће дати своју милост ономе који га није поменуо. Свим овим случајевима, животним, он нам даје лучу, слободу да сами разлучимо добро од лошег.
Шта мислите о иницијативи за прекограничну сарадњу у Санџаку? То питање ће сигурно бити политизовано, зато што тај део насељавају углавном муслимани.
— Све је политизовано, пре садашњих граница биле су друге, треће. Ми смо људи и наше границе нису границе, то мора да буде најважније. Није Адам, кад га је Бог спустио на земљу рекао, ево их САД, ево Шумадије, а тамо пише Босна. То је једна земља, васељена. Настанио је једног човека и она више није била празна, то је била глобализација — од глобус, а ово сада је глобализација — од глоба, глобити.
Најчешћа мета радикалних исламиста у свету до сада су били муслимани, што је највећи апсурд ове глобалне претње. Ко по Вашем мишљењу стоји иза такозване Исламске државе?
— Људи који самоме Богу служе, они ће увек бити нападани од антихристовске, антимесијске државе. То је први део одговора. А други је — пљачкашки походи.
Благо овога времена је енергија. Енергетика је повод за поход. Разазнаће се истина од неистине када Бог нама буде коначно укинуо струју, гориво, кад једни другима будемо могли само да дојашемо. Биће и злонамерних гостију, али ће бити много мање него у ово време полуделих људи којима није проблем да жртвују хиљаде, милионе људи због динара, долара, евра. То је проклетство у које су они зашли. Ако им не пружимо отпор, ми смо издали Бога.
Активни сте на друштвеним мрежама. Шта је лакше — бранити тезу да нису сви муслимани фундаменталисти или Партизан од звездаша?
— Делују виртуелно, али иза тих профила су људи. Ја и у томе нађем Бога. Ми смо добро и зло, нема добра без зла. Бог нас је створио у тим контрастима, да нађемо прави пут. Људи воле парадајз који мирише, али њега нема без амонијака, а амонијак грозно смрди. Нема ни лепоте живота у здрављу, без болести после које се опоравите. Нема устајања без пада. Тако нам је Бог дао Звезду и Партизан у свим тим смисловима — да једни другима послужимо да самом Богу служимо.
