Грчки парламент усвојио је строги пакет реформи неопходних за добијање нове финансијске помоћи од 86 милијарди евра од еврозоне. Захтеве међународних кредитора многи експерти и политичари називају понижавајућим, а по свему судећи грчки народ се слаже са њима.
Већина Грка се са кризом и уценама кредитора носи достојанствено. Први шок је прошао. Панике нема. Постоји само тиха забринутост и стрепња за личну будућност и судбину земље.
О својим проблемима нерадо говоре, али притиснути кризом и наметима полако мењају животне навике и надају се да ће потонула економија, ипак, испливати из дубиозе.
Погођени смањењем плата и пензија, повећањем пореза и растом незапослености, Грци су тренутно приморани на штедњу. Залихе новца, чуване у „сламарици“, полако се троше, а подизање новца из банкомата је ограничено, па се испред њих већ недељама формирају редови, али гужви нема — пет до десет људи стрпљиво чека да подигне свој новац.
Из угла туристе, атмосфера у Грчкој престоници и на Пелопонезу уочи референдума и након њега била је уобичајена. Приче о празним рафовима у продавницама, несташици лекова, пелена и бензина, које шире поједини медији, како се испоставило — само су гласине. Радње су препуне робе, а таверне, кафићи и плаже готово да врве.
Слична ситуација је, сведоче туристи и грађани Грчке, и на северу земље.
Голим оком криза се може видети само по локалима који зврје празни у неким деловима Атине. Судећи по прљавим излозима, зарђалим катанцима и излепљеним избледелим плакатима, они нису затворени јуче.
Туризам је од виталног значаја за грчку економију која је тренутно готово потпуно стала. Он представља готово 20 одсто бруто домаћег производа Грчке. Ова земља годишње од туризма заради око 17 милијарди долара. По оцени стручњака, Грчка је значајно профитирала и због пада туристичких посета северној Африци, пре свега Египту и Тунису, још од „арапског пролећа“, и још више од недавних терористичких напада које су условиле преоријентацију туриста ка грчким дестинацијама.
Број страних туриста прошле године порастао је за 23 одсто, на 22 милиона посетилаца, после до тада рекордних 18 милиона забележених 2013.
Очекује се да би ове године Грчка могла да обори нови рекорд од око 25 милиона, уколико економске прилике у земљи не обесхрабре стране туристе.
Међутим, ситуација у првој половини јула говори да је туриста ипак нешто мање него лани. Већина угоститеља и хотелијера слажу се у оцени да су „медијски натписи о грчкој дужничкој кризи, затвореним банкама, празним банкоматима, несташицама у продавницама и апотекама, и редовима на бензинским пумпама уплашили туристе из иностранства“.
Након резања плата, просечна зарада у Грчкој на крају 2014. године износила је 817 евра, а минималац је 586 евра. Просечна пензија износи 960 евра, а минимална — 486.
То, међутим, често није довољно да би се преживео месец. Саговорници Спутњика, из солунске регије на северу Грчке, наводе да је потребно минимум 800 евра како би се четворочлана породица прехранила на месечном нивоу.
Они који живе од минималне или просечне плате довијају се на разне начине, па месечне рачуне за комуналије и струју не плаћају у целости, већ тек половину. Дугови се нагомилавају, али другог решења, веле, немају.
Многи Грци распродају и своју имовину, а цене некретнина достигле су најнижу тачку у последњих 15 година.
Незапосленост младих у Грчкој износи 49,8 посто, а по свој прилици тај тренд се у скорије време неће мењати.
Процењује се да је у периоду од 2010. до почетка ове године, Грчку напустило 200.000 људи или два посто становништва. Више од половине тог броја отишло је у Немачку и Велику Британију.
Данас многи Грци који су остали у земљи решење за дужничку кризу чекају у кафићима и на плажама. Опуштени су и насмејани. Не показују да их ишта тишти.
А за туристе у Грчкој нема кризе. Плажа, сунце, море, укусна храна и срдачност домаћина… На том плану у Грчкој се ништа није променило.
