Ситуација у еврозони, која је већ довољно проблематична, може се додатно пољуљати новим дужничким кризама у које те земље полако тону, пише руски портал „Газета“.
Целокупни државни дуг Француске, Италије и Шпаније је закључно са јануаром 2015. године, према подацима Европског центра за статистику „Еуростат“, достигао невероватну суму од чак 5,2 билиона евра (по два билиона у Италији и Француској и приближно билион у Шпанији), док грчки дуг износи свега 320 милијарди евра. Поред тога, битно је напоменути да француски дуг износи укупно 95 одсто бруто домаћег производа, шпански 97,7 одсто, а италијански 130 одсто БДП-а.
Расходи већи него приходи
Високи ниво дужничког притиска је пропраћен и другим негативним факторима, као што је дефицит у буџету. Још од 2003. године Француска и Италија нису успеле да изађу на буџетску позитивну нулу, у преводу, јавни расходи су увек били већи него приходи. Шпанци су, међутим, имали позитивни биланс од 2004–2007. године, али их је јако тешко погодила последња економска криза, након које се још увек нису опоравили.
Хронични дефицит је доказ да земље морају константно да се задужују како би успеле да споје крај с крајем. Управо из тог разлога дужнички притисак расте из минута у минут. Од 2003. године до данас дуг Шпаније се увећао двоструко, у Француској за 47 одсто, а у Италији за трећину.
Други негативан тренд је слаб економски раст. Италија се последње три године налази у рецесији, Шпанија показује негативну динамику, а Француска још од 2011. године показује минималан раст од свега 0,2–0,7 одсто. Рецесија не дозвољава буџету да се опорави како би постао ликвидан и на тај начин олакшао посао властима тих земаља да не узимају нове кредите.
Те три земље нису једине у Европи које праве проблем, ту су и Португалија и Кипар, али и Словенија и Хрватска.
Реформе, реформе и само реформе
Како би се разбио тај зачарани круг неопходно је умањити расходе и стимулисати економски раст, пише портал „Газета“. Председник савета директора „Сосијете женерал“ банке Фредерик Удеа сматра да ће Европа преживети грчку кризу, као и да ће изаћи на крај и са другим проблемима, међутим, додаје, једини пут су реформе.
Према речима Удеа, реформе треба да буду жестоке, у појединим случајевима и болне, али на примеру Ирске можемо да видимо да су људи преживели реформе и ситуација се поправила.
Удеа наводи и да је проблем Грчке више политичке природе оптужујући за то Сиризу. Резултат референдума је по њему неизвестан, али једно је сигурно — један погрешан потез и тренутна дешавања у Грчкој ће изгледати као најмањи проблем који је задесио еврозону.
