„Лоше је поређење Републике Српске Крајине и Донбаса, али оно одражава однос бившег шведског премијера и његових истомишљеника према Доњецку и Луганску“, тврди Георгиј Енгелгард, научни сарадник на Институту за славистику Руске академије наука коментаришући предлог Карла Билта, бившег премијера и министра спољних послова Шведске у ауторском тексту за дневник „Данас“.
Билт, који је и члан међународног саветничког тима председника Украјине Петра Порошенка, предлаже да је најбоље решење за Донбас модел који је примењен у Источној Славонији пре 20 година.
„Ако је Русија озбиљна у вези с тражењем решења за конфликт, треба да буде спремна да подржи распоређивање припадника међународне мировне мисије и снага“, пише Билт и тврди да би таквом мисијом могао бити започет процес рехабилитације региона источне Украјине.
Војском уместо преговорима
„То је лоша порука искусног европског политичара за Кремљ. Његов чланак указује на то да у Европи постоје снаге које не желе компромис према питању Донбаса и залажу се за сценарио из РСК. То значи вратити држави део територије војним средствима“, категоричан је Енгелгард.
На територији РСК је било извршено највеће етничко чишћење за време балканских ратова 90-их, додаје Енгелгард и подвлачи да није случајно што неки од украјинских политичара стално помињу управо хрватски сценарио, а они често „реемитују“ поруке које добију споља.
„Што се постављања мировњака тиче, за Запад они су инструмент директне контроле и окупације територија — дошли су у својству посматрача, али су брзо преузели владајућу улогу на Балкану“, прецизира Енгелгард.
Владислав Јовановић, у време распоређивања мировних снага у Источној Славонији министар иностраних послова СРЈ, и историчар Чедомир Антић такође негативно оцењу овај предлог Карла Билта, а немају лепе речи ни о његовој објективности. Антић каже да је зачуђен зашто Билт уопште излази у јавност са оваквим предлозима.
Хоће Билт да се жени?
„Оно што он пише протеклих дана је увреда за здрав разум. Не знам шта он жели? Је л‘ жели поново да се жени? Је л‘ жели поново да буде премијер? Kоја је његова жеља? То што осећају према Србима и према Русима је дубоки шовинизам и има елемената расне и верске мржње“, тврди Антић за Спутњик.
Антић подсећа да је Ердустски споразум у Славонији подразумевао да се у замену за нека права Срби интегришу у Хрватску државу, али да до данас није испуњен, осим у неким ситницама.
„Да ли стварно мисли да ће хиљаде људи изгинути да би их преварио неки европски дипломата?! Оно што ме чуди је степен агресивности. И раније сам слушао шведске представнике како говоре о агресивности Русије. Током више стотина година никад се није десило да Русија нападне Шведску, а Шведска је више пута учествовала у агресивним плановима и агресивној политици, чак ратовима против Русије и држава које су на њеном месту постојале“, прецизира историчар Антић.
Дипломата Владислав Јовановић подсећа да је проблем са снагама УН у Источној Славонији био у томе што је било гаранција да неће бити напада, али није било гаранције да снаге УН неће дозволити да Хрватска поново оружано уђе у те зоне.
„Олуја“ на Донбас
„Значи, те зоне нису биле потпуно заштићене, нити под гаранцијом да неће бити окупиране од стране хрватске армије. Што се и десило, јер хрватска војска је неколико пута 1992. и 1993. године упадала и убијала сељаке по селима и после се повлачила на захтев УН. А ’Бљеском‘ и ’Олујом‘ је извршила војну инвазију, иако су ту биле распоређене снаге УН које нису прстом мрднуле, нити су УН реаговале што су територије под њиховом контролом биле нападнуте и окупиране од стране редовних снага Хрватске“, подсећа Јовановић.
Он још додаје да ако је Билтов предлог реплика оног што је било у Републици Српској Крајини, у таквом решењу би морала постојати клаузула да УН неће дозволити никакве оружане акције, а понајмање инвазију званичне Украјине.
„А ако би опстало исто као што је било у Суецу раније и у РСК, онда би могућност војне инвазије била врло могућа, врло вероватна, чак изводљива и УН би се једноставно пасивизирале и не би ништа радиле, не би реаговале. То оставља могућност за злоупотребу тим пре што изгледа да званична Украјина није ни до сад презала да врши војне провокације и бомбардовања у Донбасу, укључијући можда више цивилне него војне циљеве и да се на то није реаговало“, закључује Јовановић.
