Због јаких историјских веза са Русијом Србија може да одигра кључну улогу у развоју бољих односа између Русије и Европске уније, изјавио је председник Европског парламента Мартин Шулц.
Да ли је реч о куртоазној изјави, почетку стварања новог става према нашој земљи или обмани чији се крај сада не види, тешко је проценити. Аналитичари са којима је Спутњик разговарао слажу се да треба сачекати први конкретан потез Европе, како бисмо били сигурни да Шулц говори оно што европски политичари мисле.
Ова изјава звучи сувише добро да би била истинита, каже за Спутњик директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић. Треба сачекати неко време да видимо шта се иза брда ваља, каже Пророковић.
„Овакве поруке треба да прате и дела, а ми видимо супротну тенденцију, да се Србија смишљено и системски одгурује од Русије и да Европска унија опструира све билатералне споразуме које су претходне и ова влада потписале са Русијом. Мислим пре свега на енергетску сарадњу и стратешки важне гасоводе преко Балкана. Када овакве охрабрујуће речи буду пратила и дела и политичке одлуке, онда можемо да то коментаришемо на другачији начин“, оцењује Пророковић.
Председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић изјаву Мартина Шулца сматра коректном и слаже се да прилично одудара од порука европских званичника у последњих годину дана — да Србија треба потпуно да се окрене Европској унији, чак и да уведе санкције Русији.
С друге стране, ово је само једна изјава и требало би сачекати, сматра Митић.
„Не би требало из те изјаве закључити да су чланови Европског парламента променили став према односу Србије са Руском Федерацијом. Добро знамо да је у протеклом периоду усвојено више резолуција по питању односа Србије са ЕУ и Косовом у којима су односи Србије и Русије оцењивани у негативном контексту. Зато треба да сачекамо да видимо да ли је ово можда изолована куртоазна изјава или се ради о почетку стварања другачијег става“, каже Митић за Спутњик.
Он не искључује ни могућност да је изјава покушај да се Србија охрабри пре прихватања одређених услова по питању Косова и Метохије и избегавање да се Србија превише иритира у овом прилично неугодном тренутку за регион, после руског вета у Савету безбедности и догађаја у Сребреници.
Подсећамо, Шулц је рекао да Србија може да постане пример где идеје и моралне вредности и Русије и ЕУ могу да коегзистирају, па чак и напредују.
Ову изјаву поздравио је и бивши италијански министар спољних послова Франко Фратини, који је рекао да Србију не треба превише брзо гурати у Европску унију и притискати да бира између Уније и Русије.
„Ако се Београд услови, то би могло довести земљу на ивицу катастрофе, као што се десило у Украјини“, упозорио је Фратини.
Ако Европски парламент заиста мења став према Србији, за почетак би било добро да престану притисци на нашу земљу да се на дуже стазе одрекне добрих односа са Руском Федерацијом, а то су ставови које, нажалост, још увек пречесто и прегласно чујемо из Европе.
