Председник Србије Томислав Николић рекао је да је Русија доказала да је прави и искрени пријатељ Србије.
Резолуција је стављена на гласање упркос апелу сталног представника Русије при УН Виталија Чуркина да се о њој не гласа јер би само водила повећању тензија у региону. Након што није прихваћен ни позив представника Кине да се консултације наставе, у гласању је од 15 чланица Савета безбедности 10 земаља било за, четири су биле уздржане, а само је Русија била против.
Седница Савета безбедности је три пута одлагана у покушају да се постигне компромис, али британски предлог, који је имао више верзија, остао је неприхватљив и за Београд, и за Москву.
Пре стављања резолуције на гласање руски амбасадор Виталиј Чуркин позвао је чланице Савета да минутом ћутања одају пошту жртвама у Сребреници. Истакавши да се Русија залаже за то да се истраже сви злочини који су током сукоба у БиХ извршени над свим народима, Бошњацима, Србима и Хрватима, запитао се треба ли постављати питање ко је од њих страдао више.
Наводећи податак да је више стотина хиљада Срба морало да напусти своје домове, Чуркин је рекао да се може закључити да су Срби патили у најмању руку исто колико и други. Додао је да се пред регионом и светом поставља задатак да се постигне потпуно смиривање ситуације у БиХ а да би усвајање резолуције било контрапродуктивно и само водило повећању тензија у региону.
„Нацрт који је изнела Британија је неконструктиван, конфронтативан и политички мотивисан. Садржао је значајна искривљивања чији је резултат да се кривица за оно што се догодило сваљује само на један народ. Приступ по ком се из свих ратних злочина издваја само један, апсолутно је непримерен и продубљује ионако подељено друштво у БиХ“, рекао је Чуркин
Он је подсетио да је Русија предложила алтернативну, избалансирану варијанту, али да су њени кључни предлози игнорисани. Истовремено, британски нацрт је изазвао болне реакције и у БиХ и шире.
„Дијаметрално супротне реакције мултиетничког и мултиконфесионалног друштва само су нас учврстили у уверењу да такав документ, кад би био усвојен, не би служио миру на Балкану већ ће само још више оживети старе ране, осуђујући регион на конзервирање напетости и удаљујући перспективе успостављања трајног мира“, навео је руски амбасадор.
Чуркин је рекао да је такав став изнет и у писмима званичника Србије и РС упућеним УН. Упозорио је да у ширем контексту у предложеном нацрту не може да се не уочи покушај да се изврши притисак на Бањалуку и Београд. Задатак Савета безбедности је да јача мир а не да га уздрмава.
„Нека се историчари баве генезом југословенске кризе, а не да се у то уплиће Савет безбедности“, рекао је Чуркин.
„Усвајање резолуције у овом виду било би апсолутно контрапродуктивно, заоштрило би ситуацију у региону. Јула 11. у Сребреници ће бити одржана комеморација и принципијелно је важно што ће на њој учествовати и руководство Србије. Било би погрешно да Савет безбедности политички предупреди тај догађај усвајањем деструктивног документа“, упозорио је он.
Британски представник навео је да је нацрт који је Британија поднела избалансиран и да је из њега јасно да су сви чинили злочине.
„Овај нацрт не оптужује српски народ. Уместо тога, подржава помирење, а признање прошлости је предуслов за то. Он такође позива УН да извуче болне поуке из геноцида у Сребреници“, рекао је британски амбасадор, док је америчка амбасадорка Саманта Пауер руски вето назвала „новом мрљом на репутацији Савета безбедности“.
Чуркин, који се после гласања по други пут обратио чланицама СБ УН, посебно се осврнуо на то што су неке делегације критиковале Русију и затражио од представника САД и Британије да не искривљују руске ставове.
„Зашто није било нацрта поводом годишњице рата у Вијетнаму, где бисмо осудили бомбардовање напалм бомбама у Ханоју… Зашто тад САД и Британија нису предложили резолуцију СБ УН о томе“, упитао је он.
Чуркин је додао да њихов хуманизам зависи од политике.
У гласању је 10 чланица СБ било за, четири су (Кина, Ангола, Венецуела и Нигерија) биле уздржане, али захваљујући томе што је Русија била против — резолуција није усвојена.
