Суд се уједно прогласио ненадлежним за ово питање и предмет упутио Основном суду у Пећи, саопштила је Епархија Рашко-призренска.
„Косовски Врховни суд поништио је и навео као неосновану одлуку панела од 17. децембра 2012. године у вези са имовином компанија ’Апико‘ и ’Илирија‘, којом је земља донирана манастиру Дечани. Случај ће бити враћен Основном Суду у Пећи, огранку у Дечанима, који је Посебна комора Врховног суда ауторизовала да има права и да је компетентан да ревидира тужбу компанија које су у питању“, наводи се у саопштењу.
Случај потраживања земље од манастира Високи Дечани покренуле су иначе компаније „Апико“ и „Илирија“ још 2000. године.
Одлуке Врховног суда Епархију је дубоко забринула посебно имајући на уму, да је суд посебне коморе Врховног суда, до сада више пута потврђивао своју надлежност по овом питању, што одлуку апелационог већа чини „нелогичном и правно неутемељеном“.
„Оваква одлука има далекосежне последице. Наш правни тим ангажован је како би се пронашло решење за заштиту имовине Српске православне Цркве“, истиче се у саопштењу.
Даље се наводи да се Апелациони суд неочекивано и без преседана прогласио ненадлежним за ово питање и упутио је предмет на основни суд у Пећи, чиме се практично поништава рад Врховног суда Косова на овом предмету од 2008. године.
Због овакве одлуке Апелационог већа Врховног суда која је, како наводе из Епархије, донесена уз прегласавање и „снажан отпор“ двоје од пет судија, Епархија је ангажовала и правни тим.
Манастиру Високи Дечани је 1946. године одузето 700 хектара земље. Међутим, држава Србија 1997. године враћа манастиру 24 хектара, што заједно са двадесетак хектара, колико је манастир имао до тада — чини 55 хектара земље. Враћена 24 хектара регуларно су убележена у катастар, али их након 1999. локална косовска власт не признаје. Иако манастир и даље користи ту земљу, општина је чинила све да би је оспорила. Тадашње међународне институције су заузеле јасан став да се ово питање не може решавати на локалном суду, већ на Врховном суду Косова. Од 2008. процес и јесте у надлежности Врховног суда, све до недавне одлуке Апелационог већа Посебне коморе овог суда, а могући епилог ове приче може бити одузимање 24 хектара од манастира, што је 50 одсто манастирске земље.
