Он је говорећи у Москви на тему округлог стола: „Украјина: бљесак национализма и провокација на југоистоку. Земља на прагу нове револуције?“ оценио да САД нису заинтересоване да се ситуација у Украјини стабилизује и „траже тачке које би могле да испровоцирају тај велики рат“. Према његовом мишљењу, те „тачке“ су Придњестровље, балтичке земље, као и друге постсовјетске државе.
Пателејев додаје да у „Европи има здравомислећих људи који то разумеју и чине све да до тога не дође“.
Експерт је као факторе који утичу на раст радикализма и национализма у Украјини, осим спољног утицаја — Сједињених Држава, навео и грађански рат на истоку земље, језик мржње, атмосферу нетрпељивости, тешку економску ситуацију и катастрофално политичко управљање земљом.
Он је оценио да је Кијеву рат потребан, а „показатељ тога је то што власт с једне стране распирује атмосферу мржње, а с друге постаје талац таквог друштва које живи у таквој атмосфери“.
Украјинске ултрадесничарске организације запретиле су Кијеву новим Мајданом, хаосом и насиљем. Пантелејев, међутим, сматра да „Десни сектор“ данас није та снага која може самостално да подигне револуцију и изађе на трећи Мајдан.
У исто време, сматрају стручњаци, не може се рећи да „Десни сектор“ нема никакву тежину и ресурсе. Заменик директора Центра за украјинистику и белорусистику МГУ Богдан Безпаљко упозорава да су „Десни сектор“ и добровољачки батаљони „опасни као инструмент који у сваком тренутку могу да користе било који спољнополитички играчи“.
„Уз помоћ финансијских инјекција, дипломатске и политичке подршке, страни играчи могу помоћу тих добровољачких батаљона организовати државни удар у Украјини и претворити је или у тврду националистичку државу са диктатуром, или гурнути земљу у хаос. Све зависи од тога какве задатке пред себе ставе“, наводи Безпаљко.
Директор украјинског огранка Института земаља Заједнице независних држава Денис Денисов сматра, међутим, да „сам по себи ’Десни сектор‘ за власт није проблем, и да је њихов утицај преувеличан“.
Према мишљењу политиколога, инциденти попут пуцњаве у западноукрајинском граду Мукачево, где је 11. јула у погинуло троје људи, а 13 рањено у ватреном окршају између „Десног сектора“ и локалне полиције, могући су и у другим регионима Украјине.
Денисов упозорава да је централна власт преслаба, а „велика количина оружја налази се у рукама људи који су спремни на непредвидиве акције“.
Додаје да још један фактор игра важну улогу у прилог дестабилизацији — „финансијски токови се смањују, а снаге које их контролишу и које су раније мирно уживале, сада долазе у сукоб“.
Шта међународна заједница може учинити у оваквој ситуацији? Руски и украјински експерти признају да осим даљег инсистирања на поштовању Минског споразума, другог решења нема. Непоштовање споразума из Минска био би позив на насилно решавање украјинске кризе, закључили су стручњаци.
