Ко је заправо шеф баварске владе и конзервативне Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), „сестринске“ партије Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел, који ће данас бити домаћин српском премијеру?
Зехофер, политичар рођен 1949. године у Инголштату, почетком 70-их година ступио је у партију и уз многе успоне и падове постао је лидер Бавараца и моћни партнер Меркелове.
Њен поновни наступ на следећим савезним изборима он озбиљно заговара и подржава и прогнозира да ће демохришћани са њом освојити апсолутну већину.
За Зехофера се каже да је поштован и у Берлину, а не само у Минхену, где је шеф Владе већ седам година, као и да би без њега у Баварској све изгледало незамисливо.
Како тврде медији, он има шарм, шансу и харизму, али је истовремено и помало неухватљив и непредвидив политичар, који је имао успеха у ери бившег канцелара Хелмута Кола, затим као опозиционар за време Герхарда Шредера и данас, као успешан партнер Меркелове.
Зехофер, сматрају Немци, има снагу, искуство и таленат за политику.
Овај Баварац успео је да његова ЦСУ сама влада том економски моћном и по површини највећом немачком покрајином, која се простире на више од 70.000 квадратних километара и у којој је стопа незапослености свега 3,4 одсто.
Зехофер се јасно позиционирао и против уставних измена, с циљем да се одређена права у области суверенитета пребаце на Брисел, и зарадио опасне критике опозиционе партије Зелени да је себе „поставио на опасан и популистички начин против Европе“.
Сам Зехофер је, говорећи о својој политичкој будућности, ових дана рекао да жели да влада Баварском до 2018. године, када се одржавају нови покрајински избори и да планира у новембру поново да се кандидује за шефа ЦСУ на две године.
У последње време често се оглашава у јавности, са иницијативама које се тичу проблема азиланата.
Он се, рецимо, залаже да се, најкасније до септембра, више балканских земаља прогласи земљама сигурног порекла, како би се онда брже могли враћати одбијени подносиоци захтева за азил.
Србија је, иначе, већ прошле године проглашена таквом земљом.
Зехофер тражи да се прави разлика између људи којима је стварно потребна заштита, као, на пример, оних из Сирије, те оних који у Баварској немају никакву перспективу останка, пошто су дошли из земаља у којима нема основа за бежање, као, на пример, из балканских држава.
