Премијер Србије Александар Вучић најавио је да ће до краја септембра Скупштини бити предат нацрт Закона о пореклу имовине. У првој половини септембра, према Вучићевим речима, требало би да нацрт овог закона буде завршен, а до краја истог месеца би се нашао пред народним посланицима.
„Не можете да имате пријављену плату од 50.000 или 80.000 динара, а да сте велики газда који има два ’поршеа‘ или два велика ’мерцедеса‘ или 17 кућа и станова, јер то од плате од 80.000 динара не може. Онда ћете морати да објасните како сте то стекли“, рекао је Вучић.
Саговорници Спутњика Драгомир Анђелковић и Бранко Радун слажу се да ће се Закон о пореклу имовине односити превасходно на припаднике политичке елите. Анђелковић је мишљења да у закону треба ставити нагласак на борбу против паразитске политичке класе која рекетира привреду.
„Оно што би било добро је да закон буде тако дефинисан да буде усмерен ка политичкој елити, ка људима који су били у систему и који су могли да одлучују. У тој области пре свега треба санкционисати нелегално стицање имовине“, каже Анђелковић.
И Бранко Радун каже да ће закон бити усмерен према државним функционерима, директорима јавних предузећа и менаџерима који су везани за буџет.
„Ако је неко на некој функцији, а имао је плату мању од 1.000 евра, а заврши са милион евра имовине, очигледно је да је имовина стечена мимо тог посла. У том смислу мислим да је то примарна циљна група тог закона“, каже Радун.
Тајкуни нису циљна група овог закона, тврде саговорници Спутњика.
„Ако би се инсистирало на пореклу имовине у привредним круговима, мислим да би се нанела велика штета економији“, каже Драгомир Анђелковић.
Он је мишљења да би за тајкуне требало увести порез који не би требало да буде превисок да се не би терао капитал, а ригорозан треба бити према политичкој елити, људима који су били на власти и имају велику имовину.
„Порекло тајкунске имовине је тешко истражити, тврди Радун; оно се налази у далекој прошлости. Међутим, по његовим речима, код нас увек постоји проблем да и солидни закони немају ефекте јер се у пракси не примењују или ретко или селективно примењују. Проблем је што политичка воља није институционално испраћена. Зато је потребно јачање и изградња институција која би требало да примењују те законе“, закључује Радун.
Ово би био први корак, и то доста значајан корак, јер без њега не можете да направите друге, категоричан је он.
„Не можете ви уопште да кренете у ту причу ако немате такав закон“, каже Радун.
Радун поставља питање зашто овакав закон није донет пре десет година, а било је потребно. То значи да није постојала политичка воља за тако нешто. Она данас постоји, само је питање могу ли институције да прате овај закон, тврди Радун.
Министар правде Никола Селаковић изјавио је како ће његово министарство ставити све своје ресурсе на располагање за израду Закона о пореклу имовине и додаје да је упоредо са законом важно ојачати институције које се баве борбом против финансијског криминала, као што су Пореска управа, Управа царина и друге институције које прате токове новца.
