Захтев Приштине за чланство у Унеску упућен је преко Унмика, чиме је међународна мисија на Космету прекршила своје надлежности, рекао је амбасадор Србије при Унеску Драко Танасковић.
Да ли је Унмик заиста изашао из свог мандата и које су последице?
Душан Пророковић из Форума за стратешке односе подсећа да Унмик може само да заступа привремене органе у Приштини али не и да аплицира за пријем у чланство у неку међународну организацију у њихово име.
„Ако се сећате споразума о слободној трговини — ЦЕФТА, он је потписан са ентитетом, Унмик-Косово. На те састанке је долазио представник Унмика са представником из Приштине. Питање је шта је држава Србија урадила овим поводом, то јест да ли је упутила жалбу Савету безбедности и писмо Унмику да се изјасни по том питању“, каже Пророковић за Спутњик.
Из Унмика са Космета на адресу Спутњика није стигао одговор на постављено питање, али је зато председник листе „Српска“ Александар Јаблановић у разговору за наш портал рекао да би био врло зачуђен оваквим ставом Унмика.
„Нас нико није консултовао око ове теме. Ако се испостави да је заиста Унмик аплицирао у име Косова за пријем у Унеско, то отвара једну нову тему и нову политичку игру, где се организација УН на директан начин умешала у однос Срба и Албанаца на Космету, стајући на страну косовских Албанаца, без претходне консултације са српским представницима. Надам се да ћемо убрзо да обавимо разговоре са релевантним људима из мисије Унмик, која је једина регуларна институција УН на Космету и која функционише на принципу Резолуције 1244“, изјавио је Јаблановић.
Он подсећа да је српска културна баштина на Космету предмет заштите Унеска, али и да је у великој меру и у власништву Српске православне цркве, Срба и Републике Србије. Јаблановић каже да је врло забринут и због чињеница да Влада у Приштини није консултовала свог коалиционог партнера, листу „Српска“ око овог битног потеза.
„Право приликом одлучивања око тако крупног питања треба да имају и министри из редова Срба у Влади Косова. Уколико се препусти да сваки министар у свом министарству ради и понаша се као у свом феуду, онда нећемо нигде стићи“, каже он, додајући да је свестан да је за албанске министре велики политички поен и сам поступак пријаве за Унеско, али наводи да то међу Србима и Албанцима отвара нова питања, а да постојећа још нису решена.
Амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић изјавио је да би, ако би се правилно тумачио мандат Унмика, у овом случају то значило да је ова организација на себе преузела улогу писмоноше.
Танаксовић је рекао да чланство Косова у тој међународној организацији не би ништа аутоматски променило у статусу српске културне баштине на Косову, јер је она правно у власништву Српске православне цркве, али да би Србија морала да обезбеди прецизну формулацију да је реч о српској православној културној баштини на Косову.
Танасковић је за српске медије рекао да се тренутно српска културна баштина на Косову у Унеску води под општим заглављем „Србија“ и да је на недавно одржаној седници Комитета за светску баштину у Бону без дискусије донета одлука да су у питању средњовековни споменици на Косову, а да је у загради наведено „Србија“.
Према његовим речима, пошто се у Унеску све класификује и води на територијалном принципу, евентуалним чланством Косова у тој међународној организацији сматрало би се да се српско споменичко наслеђе налази на територији државе Косово, због чега би Србија морала да поведе озбиљну акцију.
