Америка је вратила Србији статус најповлашћеније нације јер је претходни Генерални систем преференцијала (ГСП) истекао 2013. године, па су компаније из Србије морале да плаћају царину и на робу која је раније била на режиму бесцаринског увоза у САД. Нова одлука Конгреса, којом се Србији обнавља статус најповлашћеније нације у трговини, омогућава ретроактивност, тако да ће царинска служба САД вратити српским извозницима царине које су платили током прекида ГСП третмана.
Бесцарински извоз у САД примењује се на највећи број индустријских и пољопривредних производа, са изузетком већине текстилних производа, одеће и обуће, сатова, ручног путног прибора, радних рукавица, кожне одеће, челика и производа од челика, стакла и производа од стакла и електронике.
Роба треба да задовољи и критеријум порекла, односно мора да буде произведена у Србији са најмање 35 одсто вредности и да буде директно испоручена из Србије.
Економиста Горан Николић каже да статус најповлашћеније нације спада у ред најнижег нивоа трговинских односа и да Србија има формални слободан приступ америчком тржишту, али се у пракси то своди на веома малу реализацију.
„Ем су транспортни трошкови високи, ем је, због високе конкуренције, могућност да уђете на америчко тржиште лимитирана. У суштини, то је нешто што Америка даје већини земаља у свету, и ми са већином земаља у свету имамо такав третман“, каже Николић.
Наш извоз у САД релативно је скроман, каже Николић, и неће бити битније побољшан. Србија никада није имала велики извоз преко океана, а Николић наводи два разлога за то.
„Ми имамо скромну понуду, а оно у чему смо ми конкурентни, рецимо пољопривредни производи, тешко може да издржи такве транспортне трошкове. Даљина поскупљује сваку врсту транспорта, тако да никада нисмо имали битну размену са САД“, закључује Николић.
Вредност извоза српске привреде у САД у 2013. години износила је 524 милиона, а у 2014. око 280 милиона долара. У Америку се највише извози наоружање, затим аутомобили, електрични мотори, генератори и смрзнуто воће и поврће. Међу највећим извозницима у САД је компанија „Застава наоружање“, која је, према речима директора Милојка Брзаковића, тамо извезла пушке, пиштоље и револвере у вредности од око 20 милиона долара.
Николић, међутим, тврди да Србија има много повољније уговоре са Евроазијском унијом, Европском унијом и у оквиру ЦЕФТА споразума. То су, према његовим речима, примарна тржишта за извоз производа из Србије, јер се у тим оквирима креће увоз и извоз 95 одсто српског увоза и извоза.