Овакав потез Американаца може се тумачити као нека врста дипломатске освете за руско „њет“ у Савету безбедности Уједињених нација. У Русији, међутим, нове санкције више карактеришу као шамар него као нешто што може да се одрази на пословање руских компанија.
У списак санкција Американци су укључили поједине војне концерне попут „Калашњикова“ и „Ижмаша“, а уврштене су и ћерке компаније „Росњефта“ и Спољно-економске банке (ВЕБ). Поред тога, под санкцијама се сада налазе и бројне трговачке луке на Криму, Севастопољу, Јалти и Керчу, а у списак су додата још 11 физичких лица, међу којима је руски бизнисмен Роман Торенберг и син бившег председника Украјине Александар Јанукович.
Санкције као освета за вето
Председник комитета Државне думе за економску политику Анатолиј Аксаков тврди да је ова мера уведена како би се директно ослабио економски потенцијал Русије. „Ти кораци су деструктивни, јер је очигледно да санкције нису усмерене против политичара који су учествовали у дешавањима на Криму или у Украјини, већ у највећој мери против економије“, истиче Аксаков и додаје да су то све само „политичке игре које су, на сву нашу жалост, дугорочне“.
По том питању се огласио и „Росњефт“ који је проширење списка санкција назвао директном одмаздом Американаца за вето који је уложила Русија по питању трибунала. Исто мишљење дели и финансијски директор Центра за стратешку конјунктуру Александар Воробјов, који за Спутњик каже да САД већ неколико месеци сакупља податке о бизнис структурама које су повезане са руским правним и физичким лицима, али је допунске санкције увела тек пошто је Русија уложила вето у СБ УН.
„САД на овај начин уцењује Русију, с обзиром да се Москви намеће да бира да ли да изгуби новчаник или живот. У овом тренутку боље је претрпети економску штету него попустити, јер би то имало много горе политичке последице“, сматра Воробјов.
Анатолиј Аксаков, међутим, тврди да тако нешто не може да нанесе озбиљнију материјалну штету. „То је више шамар Русији него неки озбиљнији економски ударац“, каже Аксаков. Поред тога, додаје он, Русија треба да реагује прагматично, да се ослања на сопствене економске интересе, те да ће на тај начин успети да успостави систем који ће бити самодовољан.
„Турски ток“ — ногом у бок
Американци, међутим, никад не нападају са једног фронта, а доказ томе је да се убрзо након проширења санкција појавила и вест о обустави пројекта изградње „Турског тока“. Први се огласио Ројтерс, који је саопштио да су преговори Русије и Турске по питању новог гасовода стали, а као разлог навели су несугласице око попуста за гас који би Русија требало да испоручује Анкари.
Међутим, није прошао ни дан, а већ се огласио турски амбасадор у Москви Умит Јардим рекавши да он не сматра да су преговори о „Турском току“ дошли у ћорсокак, као и да су они и даље у току. Поред тога, огласио се и министар енергетике Русије Александар Новак који је рекао да су руски „Гаспром“ и турски „Ботас“ постигли договор о попусту за гас, који ће износити 10,25 одсто.
Стиче се утисак да су Американци покушали да приморају Турску да обустави изградњу гасовода, који им ужасно смета јер је управо „Турски ток“ та златна жица која би Русију винула у висине. Један од сценарија је и да САД условљава Анкару путем војне помоћи, с обзиром да су се у последње време интензивирали сукоби са Курдима, а свако мало на истоку земље одјкене која експлозија.
