Територије су мање важне од живота

© Фото : Јутјуб, скриншотЈован Радуловић
Јован Радуловић - Sputnik Србија
Пратите нас
Жао ми је оних младих који се нису снашли и вратили су се у Хрватску. Они су, што би рекао Десница, као олупине на сунцу. Животаре како могу, ништа друго, каже за Спутњик Јован Радуловић, аутор „Голубњаче“.

Аутор чувене „Голубњаче“ Јован Радуловић важи за највећег савременог писца из Далмације. Књижевник, рођен у Полачи код Книна, готово целокупно стваралаштво посветио је животу Срба у Хрватској, а догађаје из „Олује“ описао је у роману „Од Огњене до Благе Марије“. У интервјуу за Спутњик, Радуловић говори о прећуткивању злочина над Србима, Европи без правде и односима Србије и Русије.

Обележава се годишњица Олује, Хрвати славе, Срби се моле за душе страдалих, какве емоције код вас буди сећање на тај догађај?

Олуја - иза хрватске војске остале су спаљене и порушене куће - Sputnik Србија
Заузето, Хрват!

— Све више равнодушност и извесну срећу што се највећи део тог народа снашао, да ли у Србији, Канади или Аустралији… А жао ми је оних младих који се нису снашли и вратили су се тамо. Они су, што би рекао Десница, као олупине на сунцу. Животаре како могу, ништа друго.

Чини се да хоћете да кажете да је свуда земља божија и да је очување неке територије мање важно од живота.

— Тако је. И драго ми је да је тај наш свет, поготово млађи, они који су у време „Олује“ имали двадесет или неку годину мање, данас су то већ озбиљни људи који имају своје послове, школују децу, далеко од тог ужаса и тих проблема. То је по мени завршена прича и на њу се не треба враћати.

Из Ваших приповетки и романа који говоре о животу Срба на тим просторима потпуно је јасно да нема мира, да ће се догодити оно што се десило, на тим просторима готово да више нема Срба. Шта мислите о томе? Да ли сте имали ту визију?

Српске избеглице после хрватске акције Олуја - Sputnik Србија
„Олуја“ траје већ 20 година

— Као писац о томе нисам размишљао, у то време. Једноставно, то су биле моје теме, ја сам о њима писао тако како сам писао, са мање или више осећаја, емоција, талента и занатске вештине, а ето потврдило се да је то тако.

Хрватска није једини простор на коме су Срби страдали, сведоци смо да на Косову и Метохији и даље свакодневно страдају. О томе готово да се и не говори, да ли ми имамо проблем са односом према сопственим жртвама?

− Не знам да ли имамо проблем. Ја га немам. Отворено сам о томе говорио, отворено и сад говорим, имам здрав и реалан приступ томе. Вероватно имају и други. Ћутало се о злочинима над Србима после Другог светског рата, јер смо сви измешани и стављени у једну државу која се звала Југославија. Није било пожељно да се о томе говори. И ако је неко говорио, био је ућуткиван. Ја сам имао своје теме. Сматрао сам да, са више или мање вештине, треба да их обрадим. Да их не прећутим. Не држим да је то била нека храброст.

Кажете да смо сви били сви измешани у Југославији. Део њеног разбијања је и Олуја, нове жртве. Сада нас гурају да будемо измешани у новој творевини која се зове Европске унија, да ли мислите да је то наш пут, да у њој има правде за Србе?

Камп Унпрофора у Книну, Срби заробљени у „Олуји“ - Sputnik Србија
Зашто је Книн пао за мање од 24 часа

— Не мислим да је икоме стало да у тој новој творевини, како је ви зовете, сви буду изједначени, да све буде у реду. То се неће скоро десити. Ја сам скептик, заправо мислим да се то уопште неће десити. Нема посебног пута, треба ићи својим правцем и не обазирати се на то шта други мисле и шта нам желе. Само тако можемо нешто да урадимо и да се одржимо, да останемо тамо где треба да останемо.

Шта мислите, који је наш пут, зашто хрлимо у Европу, а воља народа је другачија, више од 60 одсто грађана је за савезе са Русијом?

— Имајући искуства из прошлости, још из времена када је прoта Матеја Ненадовић ишао као Карађорђев изасланик у Русију по помоћ, а знамо колико је добио, остало нам је то да увек гледамо на једну страну. Народ то цени. То је сада показало и ово гласање о резолуцији о Сребреници и многе друге ствари, иако повремено имамо разлога да будемо и незадовољни начином на који нас Руси третирају. Неки наши политичари упорно говоре да нема љубави међу народима, само интереси. Мислим, колико год велики гледају свој, тако и ми треба да гледамо наш интерес. Да се ту негде уденемо, то је већ и фраза, да наш брод вежемо за већи брод, у овом случају — руски.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала