Субота је била велики дан за љубитеље војних игара. На војном полигону у Алабину, надомак Москве, отворене су прве Међународне армијске игре, нешто попут војне Олимпијаде.
На сцени су се смењивали антички легионари, руски витезови и војници, тенкови су плесали у ритму валцера Чајковског, а борбени авиони и хеликоптери надлетели су простор… Падобранци су искакали, носећи заставу сваке земље учеснице — њих 17.
Одјекивали су пуцњи из топова, ширио се дим у бојама руске заставе, летели су светлуцави папирићи…
Облаци се састављали, киша је изнова и изнова пљуштала, али то није покварило величанствени доживљај.
Чак 13 јединица борило се у дисциплини — тенковски биатлон.
Стаза је дуга 21 километар и има 36 препрека коју је наша прва посада успешно прешла и стигла прва до циља у својој групи, а коју су чинили тенкисти Таџикистана, Венецуеле и Никарагве.
Тенкови су „летели“, скакали, пуцали, пливали, заглављивали се… Гађало се из топа, митраљза и против-авионског митраљеза… Публика је здушно навијала.
„Ајмо, браћо Срби! Браво!“, узвикивали су са трибина, док се тенк жутих ознака са српском посадом најбрже кретао ка циљу, остављајући „у прашини“ остале екипе. По гласу коментатора, који је долазио са разгласа, изгледало је као да и он навија за Србију. Честитали су редом и екипи Спутњика, као да смо ми заслужни за успех српских тенкиста.
Севали су фото-апарати, камере су све бележиле. Снимало се са земље и из ваздуха. Хеликоптери су неуморно надлетали то подручје.
Једна госпођа рече да је довела сина како би му испунила рођенданску жељу. Док су жене, углавном, мирно седеле, деца су све посматрала широм раширених очију, а мушкарци су навијали, коментарисали, нервирали се… Као да гледају неку утакмицу свог омиљеног тима.
Судећи по изразу лица „војничку строгоћу“ сачували су генерали. Они оштрим кораком, у пратњи неколико војника, пролазе поред војске и отпоздрављају само благим климањем главом, остављајући утисак озбиљности и ауторитета.
Под шаторима раде и продавнице са војним сувенирима, радњице са храном и пићем и мобилне кафетерије. Пазаре и војници земаља-учесница: Кинези, Индијци, Египћани, Јермени, Казахстанци и сви остали. Купују качкете, мајице са ликом Путина или руским војним обележјима, дуксерице, перорезе…
Окупљају се и чланови делегација и учесници такмичења. Чини се да су се највише зближили српски, руски и белоруски војници. Белоруси се, додуше, не такмиче у тенковском биатлону, али су ту да пруже подршку својим колегама.
Иако свака делегација има свог преводиоца, сви тимови се међусобно лако споразумевају и без помоћи професионалаца. Међу њима владају прави пријатељски односи. Међусобно се уважавају, подржавају, помажу и бодре, мада се свако потајно нада уласку у финале или макар полуфинале.
На „бојном пољу“, међутим, сви они постају љути ривали, који се са истим жаром боре за победу.
Српски и руски војници међусобно збијају шале. Откривају се „војне тајне“, коментаришу се такмичења, „лове“ се грешке противника и уочавају се своје, прогнозирају се победници… Прича се о војној техници, о борбама које следе, али и о Београду и Москви, Партизану, Звезди, ЦСКА и Спартаку… Атмосфера је сјајна.
Од екипа из иностранства најбројнији су Кинези који, како се чини, највише изгарају од жеље за победом. Они су претходних дана, током припрема, буквално од јутра до мрака тренирали, упознавали и освајали нове терене, бринули о спремности својих војника и будно надзирали и пратили рад супарничких тимова.
И друге екипе вредно тренирају и негују такмичарски дух, али им је подједнако важно и да се са колегама из других земаља упознају, размене искуства и склопе нова пријатељства.
Сви возе руске тенкове Т-72 Б3, осим Кинеза који су у Русију довезли своју војну технику, кинеске производње.
Српски тим се нада уласку у полуфинале, али, уз мало среће, и даљем такмичењу. Спутњику обећавају да ће нам, ако дотле догурају, обезбедити приступ тенку и једну вожњу по полигону Алабино. Надају се они, надамо се и ми.
„Видимо се у финалу!“, поручујемо једни другима на растанку.
Коначан исход такмичења знаће се 15. августа, када ће бити одржано финале и свечано затварање првих Међународних армијских игара.
У међувремену, очекује нас још пуно игара, у различитим војним дисциплинама, од Владивостока до Каспијског мора. На њима учествује 57 екипа са скоро 2.000 војника, у 14 дисциплина на копну, ваздуху и мору…
