Приштински медији су позивајући се на изворе Министарства спољних послова Велике Британије јавили да ће седиште суда бити у Хагу. Званично сада распуштена ОВК, којој је раније припадао велики број особа из реда актуелне политичке елите Косова, сумњичи се да је учествовала у трговини органа Срба и других погинулих неалбанаца.
Милаим Зека је на свом фејсбук профилу објавио списак са десетак имена за које се верује да су потенцијални осумњичени за ратне злочине, међу којима је као први означен бивши главнокомандујући Генералштаба ОВК и бивши премијер Косова Агим Чеку.
На списку је и актуелни заменик премијера, министар спољних послова и лидер ДПК Хашим Тачи, који је био директор Политичке дирекције ОВК, актуелни председник косовског парламента и потпредседник Тачијеве ДПК Кадри Весељи, иначе бивши шеф Националне информативне службе (ШИК).
На списку је и актуелни посланици Даут Харадинај, бивши командант ОВК, Реџеп Сељими, бивши члан Генералштаба ОВК, као и Фатмир Љимај бивши члан Генералштаба ОВК.
Зека каже и да је ово списак А, а на списку Б се углавном налазе команданти високог ранга из Дреничког краја, али ће овај списак бити објављен касније како не би била нанета штета истрази.
Ja kush do te akuzohet?Keta jane katershja e pare:1.Bislim Zyrapi, ish shef i Shtabit te Pergjithshem te UÇK-se.2….
Posted by Milaim ZEKA on Monday, August 3, 2015
Специјални суд ће се бавити и истрагом навода из извештаја специјалног известиоца Парламентарне скупштине Европе Дика Мартија о илагалној трговини органима српских цивила 1998. до 2000. за коју су оптужени бивши припадници ОВК. Специјални истражитељ ЕУ Клинт Вилијамсон је, у својству специјалног тужиоца постављеног од ЕУ, својевремено до извесне мере потврдио Мартијеве оптужбе које су шокирале свет.
Вилијамсон је на конференцији за новинаре рекао да је предмет истраге његовог тима био „сам врх“ ОВК, те да је „специјалним тим дошао до неспорних доказа против појединих бивших лидера ОВК“.
„Елементи из команде ОВК су након окончања сукоба на Косову 1999. године организовали етничко чишћење јужно од Ибра, а затим и елиминацију политичких ривала“, рекао је тада Вилијамсон новинарима у Бриселу.
Закон о Специјалном суду, који је по хитном поступку и под снажним притиском међународне заједнице, касно синоћ усвојио косовски парламент има девет поглавља и 65 чланова.
Против његовог усвајања је била опозиција и један број посланика ДПК Хашима Тачија, као и бивши премијер Косова и лидер АБК Рамуш Хардинај који је рекао да „Албанци нису били монструми, него жртве“.
Приштински медији наводе да је Европска унија узела у обзир неке примедбе косовског руководства посебно у делу који се односи на геноцид, али и да је остала при томе да ће оптужени казну издржавати ван Косова.
ЕУ је, како се наводи, остала и при ставу да архива Специјалног суда може остати заувек затворена.
Усвајањем закона који ће омогућити формирање специјалног суда косовски премијер Иса Мустафа и његов заменик Тачи су испунили обећање које су дали ЕУ и САД.
Британски министар за Европу Давид Лидингстон је рекао да ће средства за рад суда обезбедити Европска унија.
Иначе, да косовски парламент није донео одлуку о формирању Специјалног суда, то би учинио Савет безбедности УН.
