Москва упозорава да би такав сукоб, поред свих осталих правних и политичких последица, додатно искомпликовао и борбу против тероризма.
Ситуација у Сирији је све, само не једноставна. У земљи у којој већ четири године бесни грађански рат, Сједињене Државе последњих годину дана бомбардују положаје екстремиста Исламске државе.
Анархија и сукоби довели су Сирију скоро до поделе, а председник Башар ел Асад је крајем јула јавно признао да су његове трупе исцрпљене и под великим притиском, и да су екстремисти успели да успоставе контролу над великим деловима земље.
Америчке трупе због тога су интензивирале обуку и опремање наоружаних побуњеничких група — противника Асадовог режима — за које пак тврде да су „умерене“ и да ће се на терену борити само против џихадиста.
Из Вашингтона је ове седмице стигла и порука да је савезничка коалиција дужна да те групе побуњеника брани из ваздуха, а ако је потребно, чак и од сиријских снага безбедности.
Уколико до тога заиста дође посреди би било директно америчко мешање у грађански рат у једној сувереној држави.
Бивши старешина авијације Сједињених Држава, пуковник у пензији Карен Кватковски, каже за Спутњик да јој је „из авиона“ било јасно шта Обамина администрација покушава да постигне:
„У питању је чиста провокација. Са које год стране да сагледате, она има за циљ да некога ’покрије‘. Ми више не знамо ко се против кога бори на терену у Сирији, нити ко шта тамо заиста ради. Ми Американци, када можемо да изманипулишемо Уједињене нације да нам нешто одобре, ми то урадимо. Влада у Вашингтону највише воли да за неку акцију има благослов Уједињених нација, међутим, ако не могу да добију тај благослов, покушаће да изманипулишу неког другог, рецимо НАТО. Ово смо до сада видели много пута“, рекла је Каренова.
Један портпарол Стејт департмента је за телевизију Раша тудеј недавно изјавио да побуњеници које подржава Вашингтон заправо ратују у делу Сирије „у којем влада безакоње“, па је неопходно да их америчке снаге „заштите од различтих врста притисака“.
Могућност да дође до сукоба коалиционих снага са снагама лојалним Башару ал Асаду портпарол Стејт департмента је оценио као „хипотетичку“, али Карен Кватковски сматра да овакав приступ јасно демонстрира став Вашингтона према Сирији — Америка је ту земљу, каже она, „пустила низ воду“.
Кватковски додаје и да тај заокрет у америчкој политици нема никакво законско утемељење:
„Интерпретација Пентагона и Обамине администрације изгледа да је веома проста — тамо где нема закона и реда, ми ћемо да их направимо. Сирија је по свему судећи на ’списку за одстрел‘ блискоисточне политике САД, на потпуно исти начин на који су то били Ирак или Гадафи у Либији. Мислим да има доста разлога за забринутост у вези са овим гестом. У питању је наоко мали заокрет у политици, али о том заокрету амерички Конгрес уопште није био консултован“.
Иначе, многи Сиријци — осим курдске мањине, чије снаге најближе сарађују са коалицијом коју предводе САД — тврде да су збуњени америчком политиком. Резултат оваквог мешања је, кажу они, више цивилних жртава на терену, раздор у редовима побуњеника и међусобно неповерење, које више одмаже него што помаже у борби, па била то борба против исламиста или против Асадовог режима.
