Жене мужеве више не траже у кафани, већ у кладионици. А кладионица, односно прогнозирање спортских резултата, тема је која ових дана не јењава у медијима. Наиме, сумња да је утакмица између ОФК Београда и Црвене звезде, због обрта у резултату и великог броја голова, имала везе са уплатама на кладионицама, вратила је стару причу о нерегуларности српске фудбалске лиге, али и питање клађења. У Србији, иначе, већ годинама велики број грађана гледа фудбалске утакмице како због лепоте игре, углавном страних лига, тако све више и због клађења на те утакмице.
Већина вас препознала је у снимку изнад познати део из филма „Тесна кожа“, кад Никола Симић, односно млађи референт Пантић, очекује добитак на спортској прогнози. А како смо од спортске прогнозе дошли до данашњег масовног клађења првенствено обичног света, али и како многи сумњају, и људи у и око фудбалских клубова?
Иван Мрђен, човек који деценијама прати фудбалска такмичења, што оне велике Југославије, што данашњу српску лигу, али и човек који и сам уплати понеки тикет, каже да је, укупно гледано, огромна разлика између оног времена и садашњег.
Ако дође — дође
„Чињеница је да су спортска прогноза и Лото својевремено били нека врста разбибриге и хајде да кажем нека нада да ће битније да се поправи кућни буџет. Данас, нажалост, у Србији, према мојим сазнањима, постоји огроман број људи који у коцки, и пре свега у кладионицама, виде некакву шансу за егзистенцију. Свакодневно играње и свакодневно играње на по много тикета са много комбинација, даје људима као неку наду“, појашњава Мрђен.
Он помиње и један давни случај кад је у Загребу и Београду била организована летња лига нижеразредних клубова.
„Е тада се појави тај Чулина, који је мање-више све утакмице или све битније утакмице загребачког дела првенства успео да намести и договори резултате. Тако да није ни та појава да се резултати намештају од данас и од јуче“, присећа се Мрђен.
Мрђен додаје да су раније сва намештања имала неке везе са клубовима и са њиховим пласманима, односно опстанцима, титулама, пролазима за европска такмичења, а да данас заиста има све више везе са клађењем.
„Спортска прогноза је имала своје законе. Реално гледано треба погодити 12 или 11 парова. Данас вам дају опцију у кладионицама да погодите четири резултата, па је то немогуће. Можете замислити како је тек било са 10 и 11“, тврди Мрђен.
Преко 800 мечева и небројено пута више комбинација
И наш други саговорник познати црногорски спортски новинар и коментатор Небојша Шофранац сагласан је да је некадашња спортска прогноза била врста разбибриге јер ју је било тешко погодити. Он каже да се мали број људи тиме толико посвећено бавио или да је уплаћивао по неколико тикета. Сада се, додаје, све променило.
„Прво што су се развиле сателитске мреже, а то се поклопило са ратовима и санкцијама код нас. У исто време се изгубила она велика квалитетна југословенска лига и домаћи фудбал практично у целом региону, а много популарнији су постали светски тимови и за гледање доступне све лиге. А онда су кладионице искористиле тај моменат“, појашњава Шофранац за Спутњик.
Он констатује да сада кладионице нуде и по 200, 300, а викендом и по 800 мечева чији резултат може да се погађа.
„И то је такав избор мечева где сви осећају да могу да добију. Нема ту велике филозофије, ту је све време урадило само и допринело је на тај начин да се то учини толико могућим и толико доступним“, додаје Шофранац.
Он нас подсећа на случај фудбалског клуба Челик, који је у Црној Гори намештао и свесно губио утакмице, али се сад тај клуб више и не такмичи. Шофранац подсећа и на неке случајеве из фудбалске лиге у Турској, али истиче да озбиљни клубови имају много већу зараду од телевизијских права, продаје дресова и сувенира, спонзорстава… Па не прибегавају томе да зарађују уплатама на кладионици.
Кладионице су, каже Иван Мрђен, као релативно нова појава дуго биле изван интереса клубова.
„Они људи који хоће да зараде од кладионица тако што ће намештати резултате, данас имају непресушан извор утакмица. Али, према мом осећању, врло тешко да би сада рецимо газда неког клуба ишао на то да му основна зарада буде то што ће негде у Азији стављати из кеца у двојку или на 7+ на своју екипу“.
Можда није основна зарада за клуб, али велики број људи, и док читате овај текст, иде у кладионицу по основну зараду. Жене бар знају где могу да их нађу.
