На саму најаву укидања санкција, представници западних компанија, пре свега из сфере енергетике, отпочели су трку за заузимање позиција на иранском тржишту. Процене аналитичара су да ирански енергетски сектор захтева инвестиције од 200 милијарди долара.
Као последица санкција извоз нафте из Ирана је преполовљен, а неке бушотине морале су да престану са радом. Повратак на међународно тржиште је зато један од приоритета Владе Ирана.
„Ниједна држава неће попустити када је реч о њеном делу тржишта, зато после укидања санкција Иран неће моћи да се одједном врати на тржиште у пуном капацитету, али ће мало по мало повећавати свој извоз нафте“, каже Омид Шукри Калесар, стручњак за међународне односе са турског Јалова универзитета.
„До 2005. године Иран је извозио 4,5 милиона барела нафте дневно. После укидања санкција, Иран ће извозити до 2 милиона, а касније и више него пре увођења санкција“, каже он.
Русија је до скоро била ретка земља, уз Кину и Индију, која је имала развијену економску сарадњу са Ираном. Сарадња је започета 1995. године потписивањем уговора између техеранских власти и „Гаспрома“ о развоју нафтних и гасних налазишта на територији Исламске републике, каже Калесар. Други велики пројекат био је изградња нуклеарне електране „Бушер“ од стране „Росатома“.
Са укидањем санкција ситуација се из основа мења. Земље које су до сада пословале са Ираном стичу конкуренцију у западним корпорацијама. Иран ће у новонасталој ситуацији бити отворенији, како за бизнис, тако и за политичке компромисе.
Према речима иранског амбасадора у Москви, доктора Мехдија Санана, потписивање нуклеарног уговора не значи удаљавање Ирана од Русије. Иран и САД имају супротне ставове око многих важних међународних питања, каже доктор Санан, а његова земља неће преговарати са САД о питањима билатералних односа, већ само о нуклеарном програму.
„Са друге стране, Техеран и Москва имају заједничке интересе у Централној Азији, на Кавказу, у Каспијском мору и на Блиском Истоку. Делимо ставове поводом политике САД и мешања Запада у унутрашња питања суверених држава, проширења НАТО-а и система противракетне одбране. Имамо заједничке интересе у енергетици. Заинтересовани смо за стабилну цену нафте на светском тржишту. По питањима регулисања тржишта могли бисмо да сарађујемо у оквиру Форума земаља извозника гаса“, каже доктор Санан.
Повратак Ирана на тржиште нафте неће утицати на пријатељске односе са Русијом, сматра и Омид Шукри Калесар. Он верује да ће се Техеран и Москва договорити и продавати нафту Европи под повољнијим условима. Калесар је уверен да ће Русија и Иран проширити сарадњу после укидања санкција.
„Због санкција против Ирана ’Гаспром‘ је напустио пројекат за развијање гасног поља Јужни Парс, али сада је спреман да настави сарадњу. Осим тога, 2014. године Москва и Техеран су потписали уговор о испорукама иранског гаса у обиму од 500 хиљада кубних метара дневно“, тврди Калесар.
Јелена Дунајева из Института за иранске студије Руске академије наука сматра да руско–иранска сарадња не би требало да се своди искључиво на нафту и наводи речи бившег министра иностраних послова Русије Игора Иванова како не би требало градити билатералне односе на основи заједничког супротстављања Западу.
„Сматрам да Русија и Иран треба да одреде приоритете и да се баве реалистичним пројектима. Први корак је већ направљен. Потписани су споразуми о космичкој сарадњи, изградњи нових блокова нуклеарке ’Бушер‘, каo и модернизацији иранске железнице“, сматра Дунајева.
За разлику од свог највећег такмаца у региону Саудијске Арабије, иранска економија је диверсификована. Иран је највећи светски извозник цемента, шафрана, кавијара и пистаћа, а сектор бродског транспорта није био занемарљив пре санкција. Очигледно, руске компаније су, за разлику од западних, већ заузеле почетне позиције на иранском тржишту што им даје велику предност.
